Priredio i prilagodio Safet Suljic…
Ako hoćeš učiniću to – reče. Naravno, ispričaj mi. Ispričala je priču o rastanku sa svojim mužem, o boravku kod Ibn Ummi Mektuma a potom je rekla: Kad mi je istekao Iddet (čekanje) čula sam Poslanikovog glasnika kako poziva: Okupite se na zajedničkom namazu! Otišla sam u mesdžid, klanjala sa Allahov Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, u safu žena neposredno iza leđa muškaraca. Kad je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, završio namaz sjeo je na minber i smiješeći se reče: Neka svako ostane na mjestu gdje je klanjao. Znate li zašto sam vas okupio? Allah i Njegov Poslanik najbolje znaju, rekoše. Tako mi Allaha nisam vas sakupio ni da vas obradujem ni da vas prepadnem.
Okupio sam vas jer je Temim Ed-Dari bio kršćanin pa je dao prisegu (bej'at) i postao musliman. Ispričao mi je potpuno isto ono što sam vam kazao o Dedždžalu. Pričao mi je da se ukrcao na brod sa trideset ljudi iz plemena Lahm i Džuzame. Valovi su se poigravali sa njima mjesec dana, potom su pristali na jednom ostrvu pred zalazak sunca, tu ih dočeka zvijer. Od gustine njene dlake se nije znalo gdje joj je glava a gdje stražnji dio. Rekoše joj: – Teško tebi! Šta si ti ?! -Ja sam Džessasa. – A šta je to Džessasa? – Narode, idite do one kuće u njoj je čovjek koji vam silno želi reći vijesti. Kad nam je rekla čovjek otišli smo od nje misleći kako je ona šejtan. Požurili smo do kuće u kojoj zatekosmo najvećeg čovjeka na svijetu.
Okovanog u lance, zavezanih ruku na vratu. Između stopala i koljena mu je bilo željezo. Rekli smo mu: – Teško tebi! Šta si ti?! – Možete saznati o meni, ali kažite vi meni ko ste vi? – Mi smo Arapi, ukrcali smo se na lađu, iznenadilo nas je uzburkano more, valovi se igraše sa nama mjesec dana, pristado smo na ovom ostrvu, dočeka nas dlakava zvijer kojoj se ne zna gdje joj je glava a gdje rep. Rekosmo joj: Teško tebi! Šta si ti? Džasasa, reče. Upitasmo a šta je to Džasasa? Idite onom čovjeku u onoj kući on vas silno očekuje, te smo požurili tebi, nismo sigurni da ono nije bio šejtan. – Obavijestite me o palmoviku? – O čemu se ti raspituješ? – Pitam vas za palme, da li imaju plodove? – Da. – Još malo pa neće imati plodova. Kažite mi o jezeru Taberijje? – Šta te o njemu zanima? – Ima li u njemu vode? – Mnogo je vode u njemu. – Još malo pa će presušiti. Recite mi o izvoru Zuger. – Šta te o njemu zanima? – Ima li vode na izvoru? Navodnjavanju li se biljke izvorskom vodom? – Da, ima mnogo vode i navodnjavanju njome biljke. – Kažite mi o Poslaniku nepismenih, šta radi? – Pojavio se u Mekki, došao u Medinu. – Jesu li se Arapi borili protiv njega? – Jesu. – I šta je uradio sa njima.
– Pobjedio ih je i pokorni su mu. – I tako je bilo, znači. – Da. – To je sigurno dobro za njih. Neka ga slijede. Reći ću vam o sebi: Doista sam ja Mesih, još malo pa će mi se dozvoliti da izađem pa ću se pojaviti. Ići ću zemljom, neće ostati nijedno selo a da ne stignem u njega za četrdeset noći osim u Mekku i Tajjibu. One su za mene zabranjene. Kad god pokušam da uđem u jednu od njih dočekaće me melek sa oštrom sabljom i otjerati. Na svakom prilazu će stajati meleki koji će ih čuvati. Fatima kaže: Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao udarajući vrhom štapa: Ovo je Tajjiba, ovo je Tajjiba, ovo je Tajjiba – odnosno Medina. Zar vam nisam ovo već ispričao? Jesi, rekoše ljudi.
Doista me iznenadilo kazivanje Temimovo koje je identično onome što sam vam govorio o Dedždžalu, Mekki i Medini. Nije li on u morima Šama ili Jemena, ne nego iz pravca istoka, iz pravca istoka, iz pravca istoka (pokazivao je rukom na istok Medine a to je prostor Iraka). Fatima reče: Ovo sam zapamtila od Allahov Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. (Muslim, 18/78-83). Ibn Hadžer, rahmetullahi alejhi, kaže: Nekima se čini da je hadis Fatime bint Kajs garib – usamljen, a nije tako. Pored Fatime bint Kajs prenose ga još i Ebu Hurejre, Aiša i Džabir, radijjallahu anhum. (Fethul Bari, 13/328). Mišljenja učenjaka o Ibn Sajjadu Ebu Abdullah El-Kurtubi, rahmetullahi alejhi, kaže: Ispravno je da je Ibn Sajjad Dedždžal, na osnovu spomenutog.
Nije isključena mogućnost da bude na ostrvu u tom vremenu, a među ashabima u drugom vremenu. (Et Tezkire, 702). A Nevevi, rahmetullahi alejhi, veli: Učenjaci kažu kako je njegov slučaj diskutabilan, da li je on poznati Mesih Dedždžal ili nije, ali nema sumnje u to kako je on jedan od Dedždžala. Ulema kaže: Iz hadisa je jasno da Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije dobio vahj (objavu) o tome da li je on Dedždžal ili neko drugi. Obaviješten je samo o njegovim osobinama. Ibn Sajjad je posjedovao moguće sličnosti, stoga Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije kategorički tvrdio ili opovrgao Ibn Sajjada ili nekog drugog kao Dedždžala.
Zato on kaže Omeru, radijjallahu anhu: „Ako je on taj ti ga nećeš moći uništiti.“ A što se tiče njegovih argumenata kako je on musliman a Dedždžal kafir, kako Dedždžal neće a on ima potomke, kako Dedždžal neće ući u Mekku i Medinu a on ide iz Medine u pravcu Mekke, to sve nije validan dokaz, jer Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je naglasio njegova svojstva u vremenu njegove smutnje i pojave na zemlji. Njegove sličnosti sa jednim od Dedždžala je i u riječima upućenim Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: Svjedočiš li ti da sam ja Allahov Poslanik? Njegove tvrdnje da mu dolazi iskreni i neiskreni, da vidi prijestolje na vodi, da mu ne bi bilo mrsko kad bi bio Dedždžal, da on poznaje mjesto Dedždžalovog boravka govoreći: Znam ga, znam gdje će se roditi i gdje je on sad! Kao i njegova napuhanost kad je ispunio ulicu.
A što se tiče njegovog islama, hadždža, džihada, napuštanja onog što je bio – to nije jasan dokaz kako on nije Dedždžal. (Nevevijev komentar Muslima, 18/46-47). Jasno je iz Nevevijevih riječi kako on Ibn Sajjada smatra Dedždžalom. A Ševkani, rahmetullahi alejhi, kaže: Ljudi su se oko Ibn Sajjada žestoko podvojili, nejasan im je, tako da je o njemu svašta kazano. Iz hadisa se vidi kako se i sam Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dvoumio u tome je li ili nije on Dedždžal. Na to njegovo dvoumljenje se može odgovoriti na dva načina:
PRVI: Dvoumio se prije nego ga je Allah, azze ve dželle, obavijestio kako je on Dedždžal, a kad je saznao nije zabranjivao Omeru, radijjallahu anhu, da se zaklinje.
DRUGI: Arapi ponekad prenesu govor u formi sumnje iako sam govor ne podrazumijeva sumnju. Ono što također upućuje kako je upravo on Dedždžal je i ono što bilježi Abdurrezzak Sahih predajom od Ibn Omera, radijjallahu anhu: Susreo sam se sa Ibn Sajjadom jednog dana, a sa njim je bio jedan Židov. Oko mu je već bilo pokrenuto kao u magarca. Kad sam ga ugledao rekao sam mu: Zaklinjem te Allahom kad ti je oko ugašeno? Ne znam Milostivog mi, reče. Lažeš, u tvojo je glavi. Potra ga i zareva tri puta. (Nejlul Evtar, 7/230-231). Sličnu predaju smo već spomenuli kod Muslima. Ono što mi izgleda očitim je i to da je i Ševkani sa onima koji smatraju Ibn Sajjada Velikim Dedždžalom.
Bejheki spominjući Temimovu predaju kaže: U njoj se vidi da je Veliki Dedždžal koji će se pojaviti na kraju vremena neko drugi mimo Ibn Sajjada. A Ibn Sajjad je samo jedan u nizu lažljivih Dedždžala o kojima je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obavijestio i većina ih se već pojavila. Čini se kako oni koji odlučno tvrde kako je Ibn Sajjad zapravo Dedždžal nisu čuli Temimovu predaju.
Objediniti to dvoje je jako teško, jer kako zamisliti dječaka pred punoljetstvom u doba Allahov Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, sa kojim se Poslanik sreo i pitao ga, starca, okovanoga u lancima na ostrvu koji se raspituje o Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, je li se ili nije pojavio?! Stoga je preče pretpostaviti kako ipak nisu čuli Temimovu predaju. A Omer radijjallahu anhu, moguće je da je to učinio prije nego je čuo Temimovu priču, a nakon što je čuo za nju, više se nije zaklinjao pomenutom zakletvom.
Džabir, radijjallahu anhu, je prisustvovao Omerovoj zakletvi kod Allahov Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa je slijedio ono što je čuo od Omera, radijjallahu anhu, u društvu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. (Fethul Bari, 13/326-327). Smatram: Džabir je jedan od prenosilaca Temimove predaje, kao što to bilježi Ebu Davud u priči o Džessasi i Dedždžalu kao i Temim, potom Ibn Ebi Seleme kaže: U ovom hadisu ima nešto što nisam zapamtio. Džabir je svjedočio kako je Dedždžal Ibn Sajjad. Rekao sam mu: On je umro, Iako je umro.
On je musliman, rekao sam, iako je primio Islam, reče. On je ušao u Medinu. Neka je i u Medinu ušao. (Sunen Ebi Davud, 11/476). Džabir je uporan u tvrdnji kako je Ibn Sajjad zapravo Dedždžal. Čak i nakon konstatacije kako je on primio islam, ušao u Medinu i umro. Spomenuli smo vjerodostojnu predaju od Džabira radijjallahu anhu: Umro je Ibn Sajjad na dan Harre (i ako nema nigdje predaje da su našli njegovo tijelo, naprotiv jače su predaje da je Ibn Sajjad nestao bez traga). Ibn Hadžer, rahmetullahi alejhi, kaže: Zabilježio je Ebu Nuajm El-Asbehani u djelu Tarihul Asbehan ono što podržava Ibn Sajjada kao Dedždžala. Tako navodi od Šubejl Ibn Urza a on od Hasan Ibn Abdurrahmana a on od svog oca da je rekao: Kad smo osvojili Asbehan između naše vojske i Židova je bile razdaljina koju smo mi prelazili. Došao sam do Židova koji su se igrali i veselili.
Upitao sam jednog poznanika među njima o razlogu veselja. Reče: Naš kralj sa kojim ćemo pobijediti Arape nam dolazi. Prespavao sam kod poznanika na krovu, klanjao sabah, a kad se razdanilo ugledah čovjeka kako tetura iz pravca vojnika. Čovjeka sa ukrasom na glavi oko kojeg Židovi igraju i vesele se. Pogledao sam bolje i vidio Ibn Sajjada. Ušao je u Medinu i nije se pojavio do dana današnjeg. (Fethul Bari, 3/327-328). Ibn Hadžer, rahmetullahi alejhi, kaže: Ne može se uskladiti Džabirova predaja po kojoj je Ibn Sajjad umro na dan
Harre sa predajom Hasan Ibn Abdurrahmana zato što je osvajanje Asbehana bilo u doba Omera, radijjallahu anhu, kao što to bilježi Ebu Nuajm u svojoj Historiji, a između ubistva Omera, radijjallahu anhu, i bitke na Harri je oko četrdeset godina. Moguće je spojiti ove predaje time kako je Hasanov otac pričao o onome što je bilo poslije osvajanja Asbehana za ovaj vremenski period. Tako da odgovor: Kad smo osvojili Asbehan – bude prešućen, odnosno: Bio sam i hodao po Asbehanu pa se desila priča o Ibn Sajjadu. Tako se osvajanje Asbehana i dolazak Ibn Sajjada nisu desili u isto vrijeme. (Fethul Bari, 13/328). Šejhu-l-Islam Ibn Tejmije spominje kako je slučaj Ibn Sajjada bio nejasan pojedinim ashabima, kako je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio suzdržan dok mu nije postalo jasno da on nije Dedždžal, nego jedan od gatara, sljedbenika šejtanovih.
Zato mu je otišao da ga iskuša. (El Furkanu bejne evlijaillahi ve bejne evlijaiššejtan, 77). Ibn Kesir, rahmetullai alejhi, kaže: Misli se na to kako Ibn Sajjad definitivno nije Dedždžal koji će se pojaviti na kraju vremena zbog hadisa Fatime bint Kajs koji je konačan sud o ovome. (En Nihaje, 1/70). Ovo su neka od mišljenja učenih ljudi o Ibn Sajjadu. Ona su, kao što vidiš cijenjeni brate uvažena sestro, međusobno oprečna, i svako od njih je utemeljeno svojim dokazom. Stoga je Hafiz Ibn Hadžer trudeći se da pomiri različite hadise rekao: „Najbliža mogućnost pomirenja između
hadisa Temima i toga kako je Ibn Sajjad zapravo Dedždžal je ta da je stvarni Dedždžal onaj koga je Temim vidio okovanog. A Ibn Sajjad je šejtan u liku Dedždžala toga vremena koji se uputio prema Asbehanu tu se pritajio sa sebi sličnim do vremena koje je Allah odredio da se u njemu pojavi. Zbog velike zbrke oko toga Buharija je slijedio metod pretežnijeg mišljenja, spomenuo samo Džabirov hadis od Ibn Omera o Ibn Sajjadu a prešutio je i nije zabilježio hadis Fatime bint Kajs u Temimovoj predaji. (Fethul Bari, 13/328). Ibn Sajjad je istina a ne iluzija (legenda) Ebu Ubejje tvdi kako je: Ličnost Ibn Sajjada iluzija nastala u pojedinim glavama, priča živjela u pojedinim knjigama pripisana Poslaniku, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije radio niti govorio osim ono što je najbolje i srž istine. Sad je došlo vrijeme da se ozbiljno pozabavimo hadisom, njegovim značenjem, svrhom i krajnjim ciljem.
Također, moramo prenositi lanac prenosilaca kako bi se naše shvatanje islama spasilo nepravde i grešaka. (En Nihaje,1/104). To je ono što šejh Ebu Ubejje kaže u komentaru na spomenute hadis o Ibn Sajjadu! Odgovara mu se kako su spomenuti hadisi o Ibn Sajjadu vjerodostojno zabilježeni u hadiskim zbirkama, dva Sahiha i drugim. U hadisima o Ibn Sajjadu nema onog što je suprotno duhu hadisa ili biti istine. Ibn Sajjad je, kao što je rečeno, diskutabilan među muslimanima, bio je jedan od Dedždžala (lažljivaca).
