ISLAM NAREĐUJE DA MU’MIN BUDE JAK
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِى شَيْبَةَ وَابْنُ نُمَيْرٍ قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الله بْنُ إِدْرِيسَ عَنْ رَبِيعَةَ بْنِ عُثْمَانَ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَحْيَى بْنِ حَبَّانَ عَنِ الأَعْرَجِ عَنْ أَبِى هُرَيْرَةَ قَالَ قَالَ رَسُولُ الله -صلى الله عليه وسلم- «الْمُؤْمِنُ الْقَوِىُّ خَيْرٌ وَأَحَبُّ إِلَى الله مِنَ الْمُؤْمِنِ الضَّعِيفِ وَفِى كُلٍّ خَيْرٌ احْرِصْ عَلَى مَا يَنْفَعُكَ وَاسْتَعِنْ بِالله وَلاَ تَعْجِزْ وَإِنْ أَصَابَكَ شَىْءٌ فَلاَ تَقُلْ لَوْ أَنِّى فَعَلْتُ كَانَ كَذَا وَكَذَا. وَلَكِنْ قُلْ قَدَرُ الله وَمَا شَاءَ فَعَلَ فَإِنَّ لَوْ تَفْتَحُ عَمَلَ الشَّيْطَانِ».
Prenosi Ebu-Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, rekao:
“Jak mu’min je bolji i draži Allahu od slabog mu’mina a u obojici je hajr. Teži za onim što ti koristi, traži pomoć od Allaha i ne budi slab. A ako te zadesi neka nevolja nemoj reći da sam uradio tako i tako bilo bi tako i tako, nego reci: Allah je odredio i ono što je On htio uradio. Zaista, riječ “da” otvara šejtansko djelo.”[1]
Biografija ravije:
Abdurrahman ibn Sahr ed-Devsi, radijallahu anhu, je plemeniti ashab. Primio je islam u godini Bitke na Hajberu, tj. 7. god. po Hidžri. Stalno je bio uz Poslanika, sallahu alejhi ve sellem, nastojeći da što više stekne znanja. Smatra se ashabom koji je zapamtio najviše hadisa. Preselio je 57. god. po Hidžri, s tim da ima i drugih mišljenja o godini njegove smrti.
Kratki komentar hadisa:
U hadisu je dokaz da je mu’min snažne volje u činjenju dobrih djela bolji od slabog mu’mina, jer jak mu’min snažne duše je odvažniji u džihadu, zabranjivanju zla, saburanju na neprijatnostima u tome, podnošenju tegobe na Allahovom putu, izvršavanju Allahovih prava poput namaza, posta i tome slično. A slab mu’min je suprotan ovome, osim što u njemu ima hajra zbog postojanja imana u njemu. Zatim je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, naredio da se bude marljiv u pokornosti Allahu, u traženju onog što je kod Njega i traženju pomoći od Allaha u svim stvarima, jer marljivost roba bez Allahove pomoći neće mu koristiti.
Smjernice hadisa:
Jak mu’min je bolji od slabog mu’mina, jer se jak mu’min više žrtvuje u dobru.
Obaveza je muslimanu da koristi svoju snagu u poslušnosti Allahu i pomaganju drugih.
Muslimanu je vadžib da bude snažan u svom radu, učenju i sličnom.
Hajr je prisutan u mu’minu pa makar bio slab.
Islam poziva da se izgrađuje tijelo na zdravoj osnovi.
Muslimanu je vadžib da bude marljiv u onom što mu koristi uz traženje pomoći od Uzvišenog Allaha.
Obaveza strpljivosti kod musibeta i vjerovanja u Allahovu odredbu.
Zabrana riječi “da” žaleći za onim što je prošlo jer je ona ključ za šejtansko došaptavanje zlih misli.
[1] Muslim (4/2052), broj 2664, Knjiga o kaderu, poglavlje: O naredbi da se bude jak, ostavi slabost, traži pomoć od Allaha i kaderske odredbe prepuste Njemu.
