Draga braćo…
Mi već nekoliko puta spominjemo sveti mjesec Redžeb, evo sada smo u zadnjoj trećini tog mubarek mjeseca u kojoj se, po mišljenju neke naše uleme, dogodio onaj poznati i veliki događaj – Isra i Miradž Allahovog Poslanika Muhameda savs., tako da ćemo danas, uz Allahovu pomoć, kazati nekoliko rečenica o tome, kako bi ga oživjeli u našim srcima i uzeli adekvatne pouke iz istog.
Naime, ovaj događaj nije preciziran, niti sunetom Poslanika a.s., niti historijskim podacima, kada se tačno desio, jer tada muslimani nisu još imali svoj kalendar (sistem, okvir) po kome su mogli bilježiti/registrirati važne historijske događaje, zato postoje neka razilaženja oko vremenskih termina, kada su se desili. Muslimani su dobili svoj kalendar tek za vrijeme Omera r.a.,
koji se počinje računati od Hidžre Poslanika a.s., i od tada se počinju događaji bilježiti sa većom preciznošću. Ali to nije toliko bitno, za nas je bitno da se taj događaj stvarno desio i da mi vjerujemo u njega, a kada, u kojem vremenskom kontekstu i periodu, nije toliko bitno i važno.
Obzirom na važnost ovog događaja, kako za Božijeg Poslanika Muhameda savs., tako i za cijeli njegov ummet, Kuran u suri Israa na jedan vrlo direktan način govori i argumentuje ovaj događaj:
سُبْحَانَ الَّذِى أَسْرَى بِعَبْدِهِ لَيْلاً مِنَ الْمَسْجِدِ الْحَرَامِ إِلَى الْمَسْجِدِ الأَقْصَا الَّذِى بَارَكْنَا حَوْلَهُ لِنُرِيَهُ مِنْ آيَاتِنَا إِنَّهُ هُوَ السَّمِيعُ الْبَصِيرُ
Hvaljen neka je Onaj koji je u jednom času noći preveo Svoga roba iz Mesdžidu-l-Harama u Mesdžidu-l-Aksa, čiju smo okolinu blagoslovili kako bismo mu neka znamenja Naša pokazali. On, uistinu, sve čuje i sve vidi.
Isra i Miradž su velike mudžize Muhameda a.s. Isra označava putovanje od Mesdžidu-l-Harama iz Meke, do Mesdžidu-l-Aksaa u Kudsu, koje iznosi c. 1500 KM udaljenost (40 dana i noći hoda), dok Mi’radž označava putovanje od Mesdžidu-l-Aksaa do najvišeg neba, odnosno “Sidretu-l-Muntehaa” (konačne perde/zavjese).
Obzirom da se radilo o tako velikom događaju, o jednom neposrednom kontaktu sa duhovnim svijetom i viđenjem najvećih znamenja koja postoje ulema nam govori da se i tom prilikom desio Poslaniku onaj poznati događaj šeqqu s-sadr (otvaranje i čišćenje Poslanikovih grudi od strane meleka), koji se, zapravo, (po Ibn Hadžeru) desio tri puta u njegovom životu. Prvi put, kada je imao pet godina, što znači da je Gospodar htio sačuvati njegovu duhovnu čistoću od njegova djetinjstva. Drugi put, prije samog poslanstva, radi pripreme za primanje Objave. Treći put, pred Miradž, radi susreta sa duhovnim okruženjem i raznim uzvišenim znamenjima.
Ovaj događaj (Miradž) se desio, po mišljenju mnoge naše uleme, u najtežim životnim okolnostima i najkritičnijem trenutku za Poslanika Muhameda a.s., i njegovu poslaničku misiju.
Naime, prije Miradža se desio onaj vrlo nehumani, politički i ekonomski embargo nad muslimanima, ona potupna blokada muslimana, koja je trajala skoro tri godine, čime se željelo uništenje i nestanak te grupice sljedbenika Poslanika koja je prihvatila vjeru u Allaha uzvišenog.
Drugi događaj koji je prethodio Miradžu, jeste Amul-huzn (godina žalosti) u kojoj su Poslaniku preselila dva glavna ljudska oslonca: vjerna i časna supruga Hatidža, r.a., i amidža Ebu Talib. Hatidža r.a., koja nije bila samo supruga, nego i najveća podrška, savjetnik, saveznik i najveći oslonac u tim teškim danima. Prva osoba koja mu je povjerovala, prihvatila Allahovu vjeru i ponudila mu svoju bezrezervnu podršku.
Poslanik a.s., je za nju rekao da mu je jednom prilikom došao Melek Džibril i rekao mu: …prenesi joj selam od njenog Uzvišenog Gospodara i od mene, i obraduj je Džennetom…
Nju Gospodar svjetova selami preko najodabranijeg meleka Džibrila. Ona je još za života od Džibrila obradovana dženetom.
Takoder se prenosi da je Poslanik savs., rekao: Najuglednije žene Dženneta su: Mejrema, majka Isaa a.s., Asija, žena faraona, Hatidža, r.a., i Fatima, kčerka Muhammeda a.s.
Takođe i smrt njegovog amidže/strica – EbuTaliba, koji mu je bio najveća politička i socijalnu podrška. Pogotovo je ovaj gubitak bio bolan i težak za Poslanika jer je on otišao na onaj svijet bez vjere, bez imana.
Treći događaj koji je prethodio Miradžu jeste događaj Taifa, kada je Poslanik a.s., prvi put izašao iz Mekke i otišao do Taifa da pozove svoju rodbinu u Islam. Međutim tamo ga je dočekalo neviđeno poniženje i maltretiranje čak i fizičko zlostavljanje i ranjavanje. Poslanik je kasnije za taj događaj rekao, da mu je to najteži dan u životu. Kada ga je jednom prilikom supruga Aiša r.a., upitala, Allahov Poslaniče: Da li si imao težeg dana od dana Uhuda? Odgovorio je:
أَنَّ عَائِشَةَ قَالَتْ لِرَسُولِ اللهِ صَ: يَا رَسُولَ اللهِ، هَلْ أَتَى عَلَيْكَ يَوْمٌ كَانَ أَشَدَّ مِنْ يَوْمِ أُحُدٍ؟ فَقَالَ: لَقَدْ لَقِيتُ مِنْ قَوْمِكِ وَكَانَ أَشَدَّ مَا لَقِيتُ مِنْهُمْ يَوْمَ الْعَقَبَةِ
Doživio sam od tvoga naroda i žešća zlostavljanja. Kada sam pozivao stanovnike Taifa, pa mi se nisu odazvali, te su me počeli maltretirati i fizički zlostavljati…
Posle ovoga se dešava Isra’ i Mi’radž, nekako na sredini perioda poslanstva, da bi po, mišljenju neke uleme, ublažio svu bol, patnje, napore i teškoće koje su se dogodile u proteklom periodu, da mu da novu snagu, kako Poslaniku a.s tako i njegovim ashabima i da bi ukazao posebnu počast tom velikom Poslaniku.
Njegova počast se ugleda i u tome što je Allah svt., dao da ga dočekaju svi prethodni Allahovi Poslanici u Mesdžidul-Aksaa (124.000) i da im on bude imam u namazu.
Takođe, što je na ovom uzvišenom putovanju dobio poseban poklon od Gospodara, a to je klanjanje namaza (pet obaveznih namaza). Musa a.s., je znao da je taj veliki Poslanik došao sa posebnom misijom, da je posebno počašćen i da će biti nagrađen od Gospodara posebnim poklonom, kojim nije nijedan Poslanik prije, zato ga je upitao? Čime te je Gospodar počastio, šta ti je naredio? Pa je Poslanik a.s., rekao, namazom.
Allahova svt., volja je bila da namaz kao fard i jedan od stubova islama, bude naređen na Miradžu, tj. dok je Poslanik a.s., bio na nebesima, dok su sve ostale odredbe došle dok je Poslanik bio na zemlji (kao što je Post, zekat hadž…). To daje namazu posebnu dimenziju i važnost. Namaz je pitanje koje odvaja vjernika od nevjernika, vjerovanje od nevjerovanja.
Poslanik a.s., kaže:
إِنَّ أَوَّلَ مَا يحُاَسَبُ بِهِ الْعَبْدُ الْمُسْلِمُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ الصَّلاَةُ الْمَكْتُوبَةً…
Prvo za što će čovjek, musliman biti pitan na Sudnjem danu je namaz…
Zato, draga braćo…, čuvajmo namaz, neka ga bude u našim kućama, uljepšajmo ga skrušenošću i predanošću i neka svaki naš namaz bude preporod naših duša i poticaj da budemo bolji muslimani. Amin Gospodaru
