Zahvala pripada Allahu, Jedinom, a salavat i selam neka su na posljednjeg Vjerovjesnika, njegovu časnu porodicu i sve plemenite ashabe.
S obzirom na brojna pitanja koja su nam pristigla u vezi s time da li je obavezno klanjati džuma-namaz ako se on poklopi s danom bajrama – bilo ramazanskog, bilo kurbanskog – tj. ako se u istom danu sastanu dva praznika: bajram i sedmični praznik, džuma-namaz, te da li je onaj ko je prisustvovao bajram-namazu oslobođen džume i može li umjesto džume klanjati podne, da li se u takvom slučaju uči ezan za podne-namaz u džamijama, i druga slična pitanja – Stalna komisija za fetve i naučna istraživanja izdaje sljedeću fetvu:
U vezi s ovim pitanjem preneseni su određeni hadisi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kao i praksa njegovih plemenitih ashaba, radijallahu anhum. Među njima su sljedeće predaje:
1 – Zejd b. Erkam, radijallahu anhu, prenosi da ga je Mu’avija b. Ebi-Sufjan, radijallahu anhuma, upitao:
– Jesi li bio prisutan s Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, kada su se u jednom danu poklopila dva bajrama?
Odgovorio je: – Jesam.
– Kako je tada postupio? – upita ga Mu’avija.
– Klanjao je bajram-namaz, a zatim nam olakšao u pogledu džume i rekao: “Ko želi da klanja džumu – neka klanja!”
Ovu predaju bilježe Ahmed, Ebu Davud, Nesai, Ibn Madže, Darimi i Hakim, koji je u el-Mustedreku rekao: “Hadis ima vjerodostojan lanac prenosilaca, iako ga Buhari i Muslim nisu zabilježili. Ima i drugi hadis po kriteriju Muslima koji ga podupire.” S njim se složio i Hafiz Zehebi, a Nevevi, rahimehullah, u Medžmu’u kaže: “Lanac mu je dobar.”
2 – Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
“Danas su vam se sastala dva bajrama. Onome ko želi, dovoljan mu je bajram-namaz, i nije mu obavezna džuma. Ipak, mi ćemo klanjati džumu.”
Bilježe ga Hakim, Ebu Davud, Ibn Madže, Ibn Džarud, Bejheki i drugi.
3 – Ibn Omer, radijallahu anhuma, kaže:
“U vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, zadesila su se dva bajrama u jednom danu. Klanjao je ljudima bajram-namaz i rekao: ‘Ko želi prisustvovati džumi – neka prisustvuje, a ko želi – neka izostane.'”
Bilježi ga Ibn Madže, a Taberani u el-Mu’džemul-kebiru navodi i dodatak:
“Ljudi, postigli ste nagradu i dobro. Mi ćemo klanjati džumu. Ko želi da klanja s nama – neka klanja, a ko želi da se vrati svojoj porodici – neka se vrati.”
4 – Ibn Abbas, radijallahu anhuma, prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
“Danas su vam se sastala dva bajrama. Ko želi, bajram-namaz mu je dovoljan umjesto džume, a mi ćemo, ako Allah da, klanjati džumu.”
Bilježi ga Ibn Madže. Busiri kaže: “Lanac prenosilaca je vjerodostojan, a svi prenosioci pouzdani.”
5 – Zekvan b. Salih (mursel predaja) prenosi:
“Za vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, poklopili su se bajram i džuma. Klanjao je bajram, a potom rekao: ‘Prisustvovali ste zikru i dobru. Mi ćemo klanjati džumu. Ko želi ostati u svojoj kući – neka ostane, a ko želi klanjati džumu – neka klanja.'”
Bilježi Bejheki u Es-Sunenul-kubra.
6 – Ata b. Ebi Rebbah kaže:
“Ibn Zubejr nam je klanjao bajram-namaz na dan džume rano ujutro, a potom nismo zatekli da je klanjao džumu, pa smo je sami klanjali. Otišli smo Ibn Abbasu, koji je boravio u Taifu, i obavijestili ga o postupku Ibn Zubejra. Rekao je: ‘Postupio je po sunnetu.'”
Bilježi ga Ebu Davud i Ibn Huzejme.
7 – Ebu Ubejd, oslobođenik Ibn Ezhera, kaže:
“Bio sam prisutan bajram-namazu s Osmanom b. Affanom, radijallahu anhu, na dan džume. Klanjao je bajram prije hutbe, a zatim rekao: ‘O ljudi, danas su vam se sastala dva bajrama. Ko od stanovnika Avalije želi ostati do džume – neka ostane, a ko želi da se vrati svojoj porodici – neka ide. Ja mu to dopuštam.'”
Bilježe Buhari i Malik.
8 – Alija b. Ebi Talib, radijallahu anhu, rekao je:
“Ko želi klanjati džumu – neka klanja, a ko želi ostati kod kuće – neka ostane.”
Sufjan to komentariše: “Neka sjedi u svojoj kući.”
Bilježi Abdur-Rezzak u Musannefu, a slično i Ibn Ebi Šejbe.
Na osnovu ovih predaja Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ashaba, kao i mišljenja većine islamskih učenjaka, Stalna komisija donosi sljedeće propise:
1. Ko klanja bajram-namaz, može – iz olakšice – izostaviti džumu, ali treba klanjati podne-namaz kada nastupi njegovo vrijeme. Međutim, bolje je i vrednije da prisustvuje i džumi.
2. Onaj ko nije prisustvovao bajram-namazu, nije oslobođen obaveze džume. Dužan je otići na džumu. Ako ne zatekne dovoljan broj klanjača da bi džuma bila ispravna, klanjaće podne-namaz.
3. Imam je dužan održati džumu u džamiji u kojoj se ona inače obavlja, kako bi prisustvovali oni koji žele, kao i oni koji nisu klanjali bajram-namaz. Ako ne bude dovoljno klanjača, obaviće se podne-namaz.
4. Ko klanja bajram i želi iskoristiti olakšicu te ne prisustvuje džumi, mora klanjati podne-namaz nakon što nastupi njegovo vrijeme – ne prije toga.
5. Ezan se neće učiti osim u džamijama u kojima se održava džuma. Ne propisuje se ezan posebno za podne-namaz toga dana.
6. Mišljenje onih koji smatraju da osoba koja klanja bajram-namaz nije obavezna klanjati ni džumu ni podne tog dana – pogrešno je. Islamski učenjaci su to mišljenje odbacili, nazvali ga čudnim i neutemeljenim, jer poziva na ostavljanje stroge Allahove naredbe bez validnog dokaza. Moguće je da takvima nisu ni doprle vjerodostojne predaje koje jasno ukazuju da onaj ko ne klanja džumu – klanja podne.
Allah, dželle šanuhu, najbolje zna. Salavat i selam neka su na našeg Poslanika Muhammeda, njegovu porodicu i sve njegove ashabe.
Stalna komisija za fetve i naučna istraživanja
Potpisnici: šejh Abdul-Aziz b. Abdullah Alu-Šejh, šejh Abdullah b. Abdur-Rahman el-Gudejan, šejh Bekr b. Abdullah Ebu Zejd, šejh Salih b. Fevzan el-Fevzan
Prijevod: Amir I. Smajić
Medina, 04. zul-hidždže 1433. h. g.
