Pitanje:
Koji je propis obavljanja namaza za imamom (hodžom) koji nema smirenosti u namazu.
I kako treba postupiti kada to primjetimo u namazu?
Odgovor:
Kaže Ibn Usejmin: Ako imam (hodža) nema obaveznu smirenost u namazu, njegov namaz nije ispravan, zato što je smirenost jedan od ruknova namaza, a potvrđeno je u dva Sahiha i drugim zbirkama u hadisu od Ebu Hurejre – radijellahu anhu – da je došao neki čovjek i klanjao namaz u kojem nije bio smiren, pa je došao Poslaniku alejhis-salatu ves-selam i nazvo selam, te mu je odgovorio na selam i rekao: “Vrati se pa klanjaj, jer ti doista nisi klanjao…
(hadis bilježe Buharija i Muslim). Tada je Poslanik alejhis-salatu ves-selam objasnio da ovaj čovjek nema namaza zato što nije bio smiren (u namazu), i vraćao ga je tri puta nebi li se urezalo u njegov razum da njegov namaz nije ispravan, i zbog toga nebi li bio potpuno spreman da primi ono čime će ga Poslanik alejhis-salatu ves-selam podučiti.
I ako je to tako, onda ovaj imam (hodža) koji nije smiren u namazu, njegov namaz nije ispravan, i nije ispravno klanjati namaz za takvim, a na njemu je obaveza da se boji Uzvišenog Allaha za sebe i za one koji su iza njega od muslimana, kako ih ne bi predvodio u namaz koji im neće koristiti.
A kada počneš (klanjati) namaz za nekim imamom, i zatim vidiš da nije smiren (u namazu), tada ti je obaveza da se izdvojiš od njega i da sam smireno obaviš namaz, kako bi tvoj namaz bio ispravan.
Ovo pitanje, tj. nepostojanje smirenosti u namazu, mnogi su iskušani time u ovom vremenu, naročito po pitanju ruknova koji su poslije ruku'a i između dvije sedžde. Zaista mnogi ljudi kada se podižu sa ruku’a oni ne isprave kičmu a već idu na sedždu, ili još se nisu ispravili sa prve sedžde odmah čine drugu sedždu bez smirenosti, i ovo je suprotno uputi Poslanika alejhis-salatu ves-selam i suprotno onome što je naredio čovjeku kojem je rekao: “Zatim se uspravi dok se ne smiriš stojeći” i “Zatim se podigni dok se ne smiriš sjedeći”.
Tako bi Enes ibn Malik – radijellahu anhu – bio smiren prilikom činjenja ova dva rukna do te mjere da bi neko čak kazao: “Zaboravio je”, zbog dužine smirenosti na ta dva rukna, skroz suprotno onome na čemu su ljudi danas, a molim Uzvišenog Allaha da uputi nas i njih.
Autor: Muhammed ibn Salih el-Usejmin
Uzeto iz serije predavanja pod nazivom “Nurun aled-derb” (svijetlost na putu) od šejha Ibn Usejmina.
Ova fetve je dio odgovora dr. Basima Amira o smirenosti u namazu,
