Gospodar je vaš rekao:Pozovite Me i zamolite, Ja ću vam se odazvati! Zbilja, oni koji se ohole pred time da Mi robuju – ući će, sigurno, u Džehennem poniženi
وَقَالَ رَبُّكُمُ ادْعُونِي أَسْتَجِبْ لَكُمْ ۚ إِنَّ الَّذِينَ يَسْتَكْبِرُونَ عَنْ عِبَادَتِي سَيَدْخُلُونَ جَهَنَّمَ دَاخِرِينَ
Komentar ajeta:
Ovo je dobrota i plemenitost Allahova, slavljen neka je On, Koji upućuje Svoje robove na dovu i jemči im uslišenje.Kao što Sufjan es-Sevri kaže:”O Ti, Koji najviše voliš one Svoje robove koji traže i puno mole. O Ti, Koji najviše mrziš one robove Svoje koji Ga ne mole, i ni kod koga nije tako, osim kod Tebe, o Gospodaru moj.” Bilježi ga Ibn Ebi Hatim.Prenosi Ebu Ja’la u svom Musnedu od Enesa ibn Malika, r.a., a on od Vjerovjesnika, s.a.v.s., koji prenosi od svog Gospodara, Uzvišen je On, da je rekao: /64/ “Četiri su svojstva: jedno od njih pripada Meni, jedno pripada tebi, jedno je između Mene i tebe, a jedno između tebe i Mojih robova. Što se tiče onog koje pripada Meni – jeste da Me obožavaš i da Mi nikog ravnim ne smatraš, a što se tiče onog što ti potražuješ kod Mene, a to je da te nagradim za ono što uradiš.
A što se tiče onog što je između Mene i tebe – jeste: na tebi je da tražiš (moliš), na Meni je obaveza da ti uslišam (dovu). A što se tiče onog što je između tebe i Mojih robova, jeste: želi njima ono što želiš samom sebi.” Bilježi Imam Ahmed od Nu’mana ibn Bešira, r.a., koji kaže da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: /65/ “Zaista je dova ibadet “, a zatim je proučio:”…Pozovite Me i zamolite, Ja ću vam se odazvati.
Zbilja, oni koji se ohole pred time da Mi robuju – ući će, sigurno, u Džehennem poniženi.” U rivajetu Ahmedovom stoji od Ebu Hurejrea, r.a., da kaže da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: /66/ “Ko ne bude tražio (molio) od Allaha, dž.š., rasrdit će se na njega.”I riječi Uzvišenog: “…Zbilja, oni koji se ohole pred time da Mi robuju…”, tj. ohole se pred time da Me mole i iskazuju Meni monoteizam.”Ući će, sigurno, u Džehennem poniženi”, tj. malehni i poniženi.
VRIJEDNOSTI SURE EL MU’MIN-VJERNIK
Prenosi se od Ebu Hurejre, r.a., koji kaže da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao:
„Ko prouči Ajetul Kursiju i početak sure Ha mim (Početak sure El Mu’min), bit će sačuvan u tom danu od svakog zla.“ (Bezzar)
Prenosi se od Ebu Hurejrea, r.a., da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao:
„Ko prouči sure Mu’min, prvi i drugi ajet i Ajetul Kursijju izjutra, bit će sačuvan do smrknuća; a ko ove ajete prouči kad se smrkne, bit će sačuvan do svanuća.” (Tirmizi, Darimi)
Prenosi se da je Abdullah ibn Mes’ud, r.a. je rekao: „Sura koje počinju sa Ha mim ukras su Kur’ana.“ (Ibn Kesir „Tefsir Kur’ana“)
Prenosi se da je Abdullah ibn Abbas, r.a., je rekao: „Sve ima svoju bit, a srž Kur’ana su Ali Ha mim.“ (Ibn Kesir „Tefsir Kur’ana“)
Prenosi se od Ma’kila ibn Jesara, r.a., da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao:
„Radite po Kur’anu, smatrajte dozvoljenim ono što je dozvolio, a zabranjujte ono što je zabranio. Slijedite ga i ne niječite ništa iz njega. Ako vam je nešto nejasno, potražite odgovor u Allahovoj Knjizi i kod učenjaka poslije mene, kao što vam kažu. Vjerujte u Tevrat, Indžil i Zebur, i u ono što je dato vjerovjesnicima od njihova Gospodara. Kur’an i ono što je u njemu su vam dovoljno objašnjenje. On je pravi zagovornik čije se zagovorništvo prihvata i njegovim dokazima vjeruje. Bekara mi je data iz Prve objave, Ta ha, sure koje počinju sa Ta sin, i sure koje počinju sa Ha mim (Sure El Mu‟min upravo počinje ovim slovima), su mi date iz Musaovih ploča, A Fatiha mi je data ispod Arša.“ (Hakim-koji kaže da je sahih)
„Reci: ‟Meni je zabranjeno, o tome su mi došli jasni dokazi od Gospodara moga, da se klanjam onima kojima se, pored Allaha klanjate, a naređeno mi je da se pokoravam Gospodaru svjetova.‟ (Mu’min, 66)
Abdullah ibn Abbas, r.a., kaže da je ovaj ajet objavljen kada je Velid ibni Mugira rekao Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., da se povrati u vjeri svojih predaka. (Dr. Jusuf Ramić u „Povodi objave Kur’ana“)
Dolazile su Kurejšije kod Ebu Taliba amidže Allahovog Poslanika, s.a.v.s., da ga upozore da više nemaju strpljenja prema Muhammedu, s.a.v.s., i tražili su da se okani islama. Kada mu je te riječi prenio Ebu Talib Allahov Posalnik, s.a.v.s., pomisli da se njegov amidža od njega odriče jer nema snage da ga više štiti pa reče:
„Amidža, Tako mi Allaha, kad bi mi darovali sunce u desnu ruku, a mjesec u ljievu, ne odustajem od ovoga zadatka, sve dok mi Allah, dž.š., ne učini da islam pobijedi, ili da ja propadnem. Ne, ja ne odustajem!“ (Ibn Hišam)
Mušrici su često Allahovog Poslanika, s.a.v.s., nastojavali i silom nagoniti da napusti Islam putem svakovrsnog terora i mučenja kojeg su svi stanovnici Mekke sprovodili na razne načine.
Od Abdullaha ibn Mes’uda, r.a., se prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., jednom prlikom klanjao kod Kabe, a Ebu Leheb i njegovi prijatelji sjedili su, pa jedan od njih upita: „Koji će od nas otići i donijeti od tog i tog crijeva od deva, pa da ih bacimo Muhammedu, s.a.v.s., na leđa, kad padne na sedždu? Javi se najbjedniji od njih, Ukbe ibn Ebi Muit. Donese to, sačeka da Allahov Poslanik, s.a.v.s., padne sa sedždu, a zatim mu to stavi na leđa, među plečke. Kaže Abdullah ibn Mes’ud, r.a.: ‟A ja to ugledah i ništa ne mogah učiniti. Sve i da sam pokušao ne bih uspio.‟ Zatim reče: ‟Oni su se počeli smijati toliko glasno, da su se tresli od smijeha. Allahov Poslanik, s.a.v.s., ostao je na sedždi. Glavu nije podigao dok ne dođe kći mu Fatima. Ona skinu teret s njegovih leđa i on podiže glavu, pa reče:
‟Moj Allahu, Tebi prepuštam kurejšije!‟ To ponovi tri puta. To im teško pade na srce!‟ Abdullah ibn Mes’ud, r.a., nastavlja: ‟Oni su smatrali da molbe u tom gradu bivaju uslišane, zatim se javi isti glas: ‟Moj Gospodaru, prepuštam ti Ebu Džehla, Utbe ibn Rebia, Šejbe ibn Rebia, Velid ibn Utbeta, Umejje ibn Halefa, Ukbe ibn Ebi Muita…‟ i sedmog spomenu, ja mu ime ne zapamtih. Ali tako mi Stvoritelja, sve nabrojane sam vidio mrtve u zajedničkoj grobnici mušrika poslije Bitke na Bedru.‟ (Buhari)
Prenosi se da je Ebu Hurejre, r.a., rekao: „Ebu Džehl je upitao da li će Muhammed, s.a.v.s., ničice pasti u vašem društvu? ‟Da.‟ Ebu Džehl reče: ‟Tako mi Lata i Uzata, ako to učini, zgazit ću mu na vrat, a nos mu u prašinu gurnuti.‟ On dođe kod Allahovog Poslanika, s.a.v.s., zateče ga da klanja i htjede ga baciti pod noge, ali se svi iznenadiše kad pobježe od njega braneći se rukama od nečega, pa ga upitaše: ‟Šta ti bi?‟ On odgovori: ‟Ugledah između sebe u njega jarak u kojem bukti vatra, i vidjeh užas i krila.‟ Allahov Poslanik, s.a.v.s., reče: ‟Da me je samo dotakao, meleki bi ga zgrabili i od njega čupali komad po komad.‟ (Muslim)
Ibn Ishak prenosi da je jedne prilike Ebu Džehl rekao: „O narode Kurejša, Muhammed ne odustaje od svoga djelovanja. Zar ne vidite ko nam sramoti vjeru, ko ismijava naše predke i ruši naše idole, ko omalovažava naše bogove? Kunem se i zavjetujem se Bogu, da ću sjesti na najveći kamen koji mugu ponijeti i pritisnuti njime Muhammeda kada padne na sedždu, pritisnut ću mu njime glavu. Podržite me tada ako hoćete, a ako hoćete spriječite me, pa neka čini porodica Abdi Menafa šta hoće! Kad osvanu novo jutro, Ebu Džehl uze kamen kakav je opisao, pa sjede da čeka Allahovog Poslanika, s.a.v.s.
Dođe Allahov Poslanik, s.a.v.s., u vrijeme u koje je dolazio, i stade na namaz. Kurejšije su posjedale okolo na svoja uobičajena mjesta, čekajući šta će Ebu Džehl uraditi. Kad se Allahov Poslanik, s.a.v.s., spusti na sedždu, Ebu Džehl podiže kamen i krenu prema Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., a nakon što mu se primaknuo, vrati se poražen, promijenjene boje lica, prestrašen, a rukom je pritiskao kamen. Kurejšije mu priđoše i povikaše: ‟Šta ti bi Ebu Hakeme!‟ On reče: ‟Kad sam krenuo da učinim ono što sam naumio, i što sam vam jučer rekao, pa kada htjedoh podići kamen, preda mnom se isprijeći veliki mužjak deve kakvog ne vidješe do tada moje oči, s visokim jakim nogama, snažnim bedrima, velikom čeljusti i zdravim zubima. Nikada ne vidjeh takvog dromedara. Tako mi Boga, poigravao je, i okrenuo se prema meni da me izgrize. ‟ Ibn Ishak prenosi: ‟Meni su rekli da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., kazao: ‟To je bio Džibril, a.s. Da ga je uhvatio, on bi ga izgrizao i do smrti izujedao.‟ (Ibn Hišam)
