Da li je Dedždžal živ i da li je postojao u doba Allahovog Poslanika sallAllahu alejhi we sellem?
Prije nego odgovorimo na ova dva pitanja neophodno je poznavati Ibn Sajjada. Je li on Dedždžal ili je to neko drugi? A ako je neko drugi mimo njega Dedždžal hoće li se pojaviti prije iskušenja Dedždžala ili ne?
Prije nego odgovorimo na ova pitanja upoznajmo se sa Ibn Sajjadom.
Ibn Sajjad
Zove se Safi, a kažu i Abdullah, sin Sajjadov ili Saidov.[1] Bio je jedan od Židova Medine, neki pak kažu da je bio od ensarija. Bio je mlad kada je Allahov Poslanik sallAllahu alejhi we sellem[2] došao u Medinu.
Ibn Kesir spominje da je primio islam i da je njegov sin Umara bio prvakom tabi'ina od kojeg su prenosili hadise Imam Malik i drugi.[3]
Njegovu biografiju nilježi Zehebi u djelu Tedžridu esma'is sahabe, u kojem kaže: Abdullah Ibn Sajjad, spominje ga Ibn Šahin i kaže: On je sin Saidov, otac mu je bio Židov, rodio mu se Abdullah ćorav i osunećen, za njega se kaže da je Dedždžal, potom je prihvatio islam i on je tabi'in, jedan od prenosilaca hadisa.[4]
Spominje ga i Hafiz Ibn Hadžer u djelu El Isabe, navodeći ono što je rekao Zehebi kaže: Od njegove djece je Umara ibn Abdullah ibn Sajjad. Bio je među najboljim muslimanima, iz društva Se'id ibn Musejjiba. Od njega su prenosili hadise Imam Malik i drugi. Zatim je spomenuo nekoliko hadisa o Ibn Sajjadu koje ćemo navesti kasnije.
Potom veli: Općenito govoreći, neutemeljno ga je ubrajati u ashabe, jer da je ashab sigurno ne bi bio Dedždžal zato što će Dedždžal umrijeti kao kafir. A ako je to neko drugi onda on nije bio musliman kad ga je Resulullah sallAllahu alejhi we sellem sreo.[5]
A ako je poslije toga primio islam, onda je on tabi'in prenosilac hadisa kako tvrdi Zehebi.
Ibn Hadžer u djelu Tehzibut tehzib o Umaru ibn Sajjadu kaže: Umara ibn Abdullah ibn Sajjad el Ensari Ebu Ejjub el Medeni prenosio je hadise od Džabir ibn Abdullaha, Seid ibn Musejjiba i Ata’ ibn Jesara, a od njega su prenosili hadise: Dahhak ibn Usman el Huzami, Malik ibn Enes i drugi. Ibn Me'in i Nesa'i kažu: povjerljiv. A Ebu Hatem: dobrog hadisa. Ibn Se'ad kaže: Bio je povjerljiv, malo je hadisa prenio. Imam Malik nikome nad njim nije davao prednost u hadisu. Govorili su: Mi smo potomci Ušejhab ibn Nedždžara pa su ih naslijedili Benu Nedždžar a danas su saveznici Benu Malik ibn Nedždžara, a nije poznato njihovo porijeklo.[6] Stanje Ibn Sajjada
Ibn Sajjad je bio varalica. Ponekad je gatao pa pogađao i lagao. O njemu se pričalo među ljudima, pričalo se da je Dedždžal o čemu ćemo govoriti kada bude riječ o tome kako ga je Resulullah sallAllahu alejhi we sellem iskušao.
Poslanikov sallAllahu alejhi we sellem ispit za Ibn Sajjada
Kad se među ljudima pročuo slučaj ibn Sajjada, kako je upravo on Dedždžal, Allahov Poslanik sallAllahu alejhi we sellem je htio da se pobliže upozna s tim, da objelodani njegovo stanje. Otišao je do njega sakriven kako ga Ibn Sajjad ne bi primjetio nadajući se da će čuti nešto od njega. Uputio mu je nekoliko pitanja koja su otkrila njegovu zbilju.
U hadisu Ibn Omera radijAllahu anhu stoji kako je Omer radijAllahu anhu u društvu Poslanika sallAllahu alejhi we sellem i skupine sunarodnjaka se uputio Ibn Sajjadu. Našli su ga kako se igra sa djecom u blizini tvrđave Ibn Mugale. Bio je blizu punoljetnosti. Nije ih primjetio dok ga Resulullah sallAllahu alejhi we sellem ne udari po ruci i reče mu: Svjedočiš li da sam ja Allahov Poslanik? Ibn Sajjad ga je gledao pa reče: Svjedočim da si Poslanik nepismenim. Onda Ibn Sajjad reče Poslaniku sallAllahu alejhi we sellem: Svjedočiš li ti da sam ja Allahov Poslanik? Pa je odbio to posvjedočiti i reče: Ja vjerujem u Allaha i Njegovog Poslanika. Upita ga : Šta vidiš? Ibn Sajjad reče: Dolazi mi iskren i lažac. Poslanik mu reče: Pomiješalo ti se. Potom mu Poslanik sallAllahu alejhi we sellem reče: Nešto sam sačuvao, sakrio za tebe!? Ibn Sajjad reče: To je dim. Poslanik reče: Odstupi, nećeš povratiti moć. Omer radijAllahu anhu reče: Dopusti mi Allahov Poslaniče da ga udarim sabljom po vratu. Resulullah sallAllahu alejhi we sellem odgovori: Ako je on taj ti nad njim moći nemaš, a ako nije, čemu onda njegovo ubistvo.[7]
U predaji se bilježi kako ga je Resulullah sallAllahu alejhi we sellem upitao: Šta vidiš? Vidim prijestolje na vodi – reče. To je šejtanovo prijestolje na moru, reče mu Poslanik. Šta još vidiš? Vidim iskrene i lažljive ili lažljive i iskrene. Poslanik sallAllahu alejhi we sellem reče: Ostavite ga, pomiješalo mu se.[8]
Ibn Omer kaže: Potom je Resulullah sallAllahu alejhi we sellem otišao sa Ubej ibn Ka'bom do palmovika u kojem je boravio Ibn Sajjad. Želio je čuti nešto od Ibn Sajjada prije nego li ga on primijeti. Resulullah sallAllahu alejhi we sellem ga ugleda naslonjenog na pokrivač, majka vidje Poslanika naslonjenog na palmu pa reče: Sa'fe, a tako se zvao Ibn Sajjad, eno Muhammeda sallAllahu alejhi we sellem. Ibn Sajjad se uznemiri a Resulullah sallAllahu alejhi we sellem reče: Da sam ga ostavio, obznanio bi se.[9]
Ebu Zerr radijAllahu anhu priča: Resulullah sallAllahu alejhi we sellem me poslao njegovoj majci da je pitam koliko ga je u trudnoći nosila? Pitao sam je i rekla je dvanaest mjeseci. Potom me poslao da je pitam o njegovom prvom plaču prilikom poroda. Pitao sam je i rekla je da je to bio plač kao plač djeteta od mjesec dana. Potom Resulullah sallAllahu alejhi we sellem reče: Nešto sam ti sklonuo, sakrio. Dio lobanje, crvenkasto-bijele ovce i dim. Kaže: Htjede reći duhan (dim) pa ne možede pa reče: Duh, duh (dim).[10]
Tako ga ispita Resulullah sallAllahu alejhi we sellem kako bi se upoznao sa stvernošću oko Ibn Sajjada.
Ovdje se riječju duhan (dim) aludira na Kur'anske riječi: Zato sačekaj dan kada će im se činiti da prema nebu vide vidljiv dim.[11] U predaji Ibn Omera kod Imam Ahmeda se spominje: Sakrio sam ti nešto, a sakrio mu je: dan kada će vidjeti prema nebu vidljiv dim.[12]
Ibn Kesir kaže: Doista se Ibn Sajjad služio metodom gatara, jezikom džina koji rasčlanjuju riječi zato je rekao: duh odnosno duhan. Tada je Resulullah sallAllahu alejhi we sellem otkrio istinu da je to šejtanskog posla pa mu reče: Propao si, nećeš preći svoju granicu.[13] Njegova smrt
Prenosi se od Ibn Džabira da je rekao: Izgubili smo Ibn Sajjada na dan Harre.[14]
Ibn Hadžer je verifikovao ovu predaju, a smatrao je slabim mišljenje kako je on umro u Medini, kako su mu otkrili lice i klanjali mu dženazu.[15] Da li je Ibn Sajjad Veliki Dadždžal?
Spomenuli smo govoreći o stanju Ibn Sajjada i ispiti Resulullahovom sallAllahu alejhi we sellem ono što upućuje na suzdržanost Božijeg Poslanika po pitanju Ibn Sajjada. Objava (vahj) nije potvrdila da se radi o Dedždžalu niti je ti opovrgla.
Omer radijAllahu anhu se zaklinjao pred Poslanikom sallAllahu alejhi we sellem kako je Ibn Sajjad Dedždžal a Resulullah sallAllahu alejhi we sellem to nije nijekao.
Bilo je još ashaba, neka je Allah njima zadovoljan, koji su se također zaklinjali kako je Ibn Sajjad Dedždžal. Kao što se bilježi od Džabira, Ibn Omera i Ebu Zerra.
Muhammed ibn el Munkadir prenosi hadis i kaže: Vidio sam Džabir ibn Abdullaha kako se Allahom kune da je Ibn Sajjad Dedždžal. Upitao sam ga: Allahom se kuneš?! Odgovorio je: Zaista sam čuo Omera kako se u isto kune pred Poslanikom a on mu to nije negirao.[16]
Od Nafi'a se prenosi kako je Ibn Omer rekao: Ne sumnjam, tako mi Allaha da je Ibn Sajjad Dedždžal.[17]
Od Zejd ibn Vehaba se prenosi da je Ebu Zerr rekao: Deset puta da se zakunem kako je Ibn Sajjad Dedždžal – draže mi je nego da se zakunem da nije.
Od Nafi'a se prenosi: Susreo se Ibn Omer sa Ibn Sajjadom na jednoj od medinskih ulica, pa mu Ibn Omer reče riječi koje ga žestoko naljutiše te se u srdžbi napuha i napuni ulicu. Dođe Ibn Omer kod Hafse koja je već čula vijest pa mu reče: Allah ti se smilovao! Šta si htio od Ibn Sajjada!? Zar ne znaš da je Resulullah sallAllahu alejhi we sellem rekao: Doista će se pojaviti iz srdžbe koja će ga naljutiti.[18]
Od Nafi'a se prenosi kako je Ibn Omer rekao: Sreo sam ga dva puta. Prvi puta sam neke ljude upitao: Kažete da je ovo on? Rekoše: Ne tako nam Allaha. Rekao sam: Lažete mi tako mi Allaha neki od vas su mi rekli da on neće umrijeti dok ne bude imao najviše imetka i djece, tako nešto tvrdite i danas. Popričao je sa nama, potom smo se razišli. Zatim sam ga sreo drugi puta a oko mu se već bilo pomjerilo. Upitao sam ga: Kada ti se desilo to sa okom? Ne znam, reče. Rekao sam mu: Ne znaš, a u tvojoj je glavi!? Da je Allah htio stvorio bi ga na ovom tvom štapu, reče. Potom je zarevao kao nejžešći magarac kojeg sam čuo. Neki od mojih prijatelja tvrde kako sam ga udarao štapom dok ga nisam polomio ali se ja, tako mi Allaha, toga ne sjećam. Otišao sam kod Majke pravovjernih (sestre Hafse radijAllahu anhu) ispričati joj šta se dogodilo a ona mi reče: Šta si ti od njega htio? Zar ne znaš da je rečeno: Prvo sa čime će se pojaviti ljudima je srdžba koja će ga naljutiti.[19]
Ibn Sajjad je čuo ono što ljudi govore o njemu. To ga je jako uznemiravalo. Branio se govoreči kako on nije Dedždžal. Pravdao se time kako su osobine Dedždžala koje je spomenuo Resulullah sallAllahu alejhi we sellem ne slažu sa njegovim.
U hadisu kojeg prenosi Ebu Seid el Hudri se kaže: Krenuli smo na hadž ili umru a sa nama i Ibn Said. Došli smo u jednu kuću ljudi se raziđoše a ja ostah sam sa njim. Prestrašio sam se od njega i od onog što ljudi govore o njemu. Donese i stavi svoj prtljag pored mog. Rekoh mu: Vrućine su velike, kad bi svoje stvari stavio pod ono drvo. On to i učini. Potom pomuze ovcu donese mlijeko u velikom loncu i reče: Pij, Ebu Seid! Velika je vrućina, a mlijeko je toplo – rekoh. A ustvari mrzio sam da pijem iz njegove ruke ili da uzmem iz njegove ruke. Pa mi reče: O Ebu Seide, poželim da uzmem uže, prebacim ga preko drveta i objesim se zbog onoga što ljudi govore o meni. O Ebu Seide, ako neki ljudi ne poznaju hadis Resulullaha sallAllahu alejhi we sellem vi ensarije ga sigurno znate. Zar ti nisi među najboljim poznavaocima hadisa Resulullaha sallAllahu alejhi we sellem? Zar Resulullah sallAllahu alejhi we sellem nije rekao: On je kafir? A ja sam musliman! Zar Resulullah sallAllahu alejhi we sellem nije rekao: On neće imati djece? A ja ostavih dijete u Medini! Zar Resulullah sallAllahu alejhi we sellem nije rekao: Neće ući ni u Meku ni u Medinu? A ja idem iz Medine prema Meki. Ebu Seid reče: Umalo da mu nađem opravdanje. Potom mi reče: Tako mi Allaha ja znam ko je Dedždžal i poznato mi je njegovo rođenje, i znam gdje je on sad. Rekoh mu: Teško tebi ostatak dana![20]
U drugoj predaji stoji da je Ibn Sajjad rekao: Tako mi Allaha znam gdje je Dedždžal sad. Znam mu oca i majku. Pitali su ga: Da li bi ti bilo drago da si ti taj čovjek (Dedždžal)? Kad bi mi se ponudilo na bih se bunio – odgovori.[21]
Spominju se i druge predaje o Ibn Sajjadu, koje sam, plašeći se preopširnosti izostavio, a i pojedini učenjaci kao što je Ibn Kesir, Ibn Hadžer i drugi ih odbacuju zbog slabosti lanca prenosilaca.[22]
Pojedina ulema je u nedoumici oko Ibn Sajjada, nejasan im je njegov slučaj. Jedni kažu: On je Dedždžal. Potkrepljuju to zakletvama pojedinih ashaba, kao što smo spomenuli digađaje Ibn Omera i Ebu Seida sa njim.
Drugi smatraju kako on nije Dedždžal. Potvrđuju to riječima Temim ed Darija. Prije nego navedem mišljenja ovih dviju grupa spomenuću hadis Temima u njegovoj cjelosti:
Muslim bilježi od Amir ibn Šerahil eš Šabija – Ša'ab ibn Hemedana da je on pitao Fatimu bint Kajs – sestru Dahhak ibn Kajsa – koja je bila od prvih muhadžira, i rekao joj: Ispričaj mi hadis koji si čula od Resulullaha sallAllahu alejhi we sellem i nemoj ga prenositi ni od kog drugog osim direktno od Resulullaha sallAllahu alejhi we sellem. Ako hoćeš učiniću to – reče. Naravno, ispričaj mi. Ispričala je priču o rastanku sa svojim mužem, o boravku kod Ibn Um Mektuma a potom je rekla: Kad mi je istekao iddet čula sam Poslanikovog glasnika kako poziva: Okupite se na zajednički namaz! Otišla sam u mesdžid, klanjala sa Resulullahom sallAllahu alejhi we sellem u safu žena neposredno iza leđa muškaraca. Kad je Resulullah sallAllahu alejhi we sellem završio namaz sjeo je na mimber i smiješeći se reče: Neka svako ostane na mjestu gdje je klanjao. Znate li zašto sam vas okupio? Allah i Njegov Poslanik najbolje znaju, rekoše. Tako mi Allaha nisam vas sakupio ni da vas obradujem ni da vas prepadnem. Okupio sam vas jer je Temim ed Dari bio kršćanin pa je dao prisegu (bej'at) i postao musliman. Ispričao mi je potpuno isto ono što sam vam kazao o Dedždžalu. Pričao mi je da se ukrcao na brod sa trideset ljudi iz plemena Lahm i Džuzame. Valovi su se poigravali sa njima mjesec dana, potom su pristali na jedno ostrvo pred zalazak sunca, tu ih dočeka zvijer. Od gustine njene dlake se nije znalo gdje joj je glava a gdje stražnji dio. Rekoše joj:
– Teško tebi! Šta si ti?!
– Ja sam Džessasa.
– A šta je to Džessasa?
– Narode, idite do one kuće u njoj je čovjek koji vam silno želi reći vijesti.
Kad nam je rekla „čovjek“ otišli smo od nje misleći kako je ona šejtan. Požurili smo u kuću u kojoj zatekosmo najvećeg čovjeka na svijetu. Okovanog u lance, zavezanih ruku na vratu. Između stopala i koljena mu je bilo željezo. Rekli smo mu:
– Teško tebi! Šta si ti?!
– Možete saznati o meni, ali kažite vi meni ko ste vi?
– Mi smo Arapi, ukrcali smo se na lađu, iznenadilo nas je uzburkano more, valovi se igraše sa nama mjesec dana, pristadosmo na ovom ostrvu, dočeka nas dlakava zvijer kojoj se ne zna gdje joj je glava a gdje rep. Rekosmo joj: Teško tebi! Šta si ti? Džasasa, reče. Upitasmo a šta je to Džasasa? Idite onom čovjeku u onoj kući on vas silno očekuje. Požurili smo tebi, nismo sigurni da ono nije bio šejtan.
– Obavjestite me o palmoviku?
– O čemu se ti raspituješ?
– Pitam vas za palme, da li imaju plodove?
– Da.
– Još malo pa neće imati plodova. Kažite mi o jezeru Taberijje?
– Šta te o njemu zanima?
– Ima li u njemu vode?
– Mnogo je vode u njemu.
– Još malo pa će presušiti. Recite mi o izvoru Zuger.
– Šta te o njemu zanima?
– Ima li vode na izvoru? Navodnjavaju li se biljke izvorskom vodom?
– Da, ima mnogo vode i navodnjavaju njome biljke.
– Kažite mi o Poslaniku nepismenih, šta radi?
– Pojavio se u Mekki, došao u Medinu.
– Jesu li se Arapi borili protiv njega?
– Jesu.
– I šta je uradio sa njima.
– Pobjedio ih je i pokorni su mu.
– I tako je bilo, znači.
– Da.
– To je sigurno dobro za njih.Neka ga slijede. Reći ću vam o sebi: Doista sam ja Mesih, još malo pa će mi se dozvoliti da izađem pa ću se pojaviti. Ići ću zemljom. Neće ostati nijedno selo a da ne stignem u njega za četrdeset noći osim u Mekku i Tajjibu. One su za mene zabranjene. Kad god pokušam da uđem u jednu od njih dočekaće me melek sa oštrom sabljom i otjerati. Na svakom prilazu će stajati meleki koji će ih čuvati.
Fatima kaže: Resulullah sallAllahu alejhi we sellem je rekao udarajući vrhom štapa: Ovo je Tajjiba, ovo je Tajjiba, ovo je Tajjiba – odnosno Medina. Zar vam nisam ovo već ispričao? Jesi, rekoše ljudi. Doista me iznenadilo kazivanje Temimovo koje je identično onome što sam vam govorio o Dedždžalu, Mekki i Medini. Nije li on u morima Šama ili Jemena, ne nego iz pravca istoka, iz pravca istoka, iz pravca istoka (pokazivao je rukom na istok).
Fatima reče: Ovo sam zapamtila od Resulullaha sallAllahu alejhi we sellem.[23]
Ibn Hadžer kaže: Nekima se čini da je hadis Fatime bint Kajs garib – usamljen, a nije tako. Pored Fatime bint Kajs prenose ga još i Ebu Hurejre, Aiša i Džabir radijAllahu anhu[24]
Mišljenja učenjaka o Ibn Sajjadu
Ebu Abdullah el Kurtubi kaže: Ispravno je da je Ibn Sajjad Dedždžal, na osnovu spomenutog. Nije isključena mogućnost da bude na ostrvu u tom vremenu, a među ashabima u drugom vremenu.[25]
A Nevevi veli: Učenjaci kažu kako je njegov slučaj diskutabilan, da li je on poznati Mesih Dedždžal ili nije, ali nema sumnje u to kako je on jedan od Dedždžala.
Ulema kaže: Iz hadisa je jasno da Resulullah sallAllahu alejhi we sellem nije dobio vahj (objavu) o tome da li je on Dedždžal ili neko drugi. Obaviješten je samo o njegovim osobinama. Ibn Sajjad je posjedovao moguće sličnosti, stoga Resulullah sallAllahu alejhi we sellem nije kategorički tvrdio ili opovrgao Ibn Sajjada ili nekog drugog kao Dedždžala. Zato on kaže Omeru radijAllahu anhu: Ako je on taj ti ga nećeš moći uništiti.
A što se tiče njegovih argumenata kako je on (Ibn Sejjad) musliman a Dedždžal kafir, kako Dedždžal nema a on ima potomke, kako Dedždžal neće ući u Mekku i Medinu a on ide iz Medine u pravcu Mekke, to sve nija validan dokaz, jer Resulullah sallAllahu alejhi we sellem je naglasio njegova svojstva u vremenu njegove smutnje i pojave na zemlji.
Njegove sličnosti sa jednim od Dedždžala je i u riječima upućenim Allahovom Poslaniku sallAllahu alejhi we sellem: Svjedočiš li ti da sam ja Allahov Poslanik? Njegove tvrdnje da mu dolazi iskreni i neiskreni, da vidi prijestolje na vodi, da mu ne bi bilo mrsko kad bi bio Dedždžal, da on poznaje mjesto Dedždžalovog boravka govoreći: Znam ga , znam gdje će se roditi i gdje je on sad! Kao i njegova napuhanost kad je ispunio ulicu.
A što se tiče njegovog islama, hadždža, džihada, napuštanja onog što je bio – to nije jasan dokaz kako on nije Dedždžal.[26]
Jasno je iz Nevevijevih riječi kako on Ibn Sajjada smatra Dedždžalom.
A Ševkani kaže: Ljudi su se oko Ibn Sajjada žestoko podvojili. Nejasan im je, tako da je o njemu svašta kazano. Iz hadisa se vidi kako se i sam Resulullah sallAllahu alejhi we sellem dvoumio u tome je li ili nije on Dedždžal.
Na to njegovo dvoumljenje se može odgovoriti na dva načina:
PRVI: Dvoumio se prije nego ga je Allah dž. š. obavijestio kako je on Dedždžal, a kad je saznao nije zabranjivao Omeru radijAllahu anhu da se zaklinje.
DRUGI: Arapi ponekad prenesu govor u formi sumnje iako sam govor ne podrazumijeva sumnju.
Ono što također upućuje kako je upravo on Dedždžal je i ono što bilježi Abdurrezzak sahih predajom od Ibn Omera: Susreo sam se sa Ibn Sajjadom jednog dana, a sa njim je bio jedan Židov. Oko mu je već bilo pokrenuto kao u magarca. Kad sam ga ugledao rekao sam mu: Zaklinjem te Allahom kad ti je oko ugašeno? Ne znam Milostivog mi, reče. Lažeš, u tvojo je glavi. Potra ga i zareva tri puta.[27]
Sličnu predaju smo već spomenuli kod Muslima.
Ono što mi izgleda očitim je i to da je i Ševkani sa onima koji smatraju Ibn Sajjada Velikim Dedždžalom.
Bejheki spominjući Temimovu predaju kaže: U njoj se vidi da je Veliki Dedždžal koji će se pojaviti na kraju vremena neko drugi mimo Ibn Sajjada. A Ibn Sajjad je samo jedan u nizu lažljivih Dedždžala o kojima je Resulullah sallAllahu alejhi we sellem obavijestio, i većina ih se već pojavila.
Čini se kako oni koji odlučno tvrde kako je Ibn Sajjad zapravo Dedždžal nisu čuli Temimovu predaju. Objediniti to dvoje je jako teško. Jer kako zamisliti dječaka pred punoljetstvom u doba Resulullaha sallAllahu alejhi we sellem sa kojim se Poslanik sreo i pitao ga, starca, okovanog u lancima na ostrvu koji se raspituje o Poslaniku sallAllahu alejhi we sellem je li se ili nije pojavio?! Stoga je preče pretpostaviti kako ipak nisu čuli Temimovu predaju.
A Omer radijAllahu anhu, moguće je da je to učinio prije nego je čuo Temimovu priču, a nakon što je čuo za nju, više se nije zaklinjao pomenutom zakletvom.
Džabir radijAllahu anhu je prisustvovao Omerovoj zakletvi kod Resulullaha sallAllahu alejhi we sellem, pa je slijedio ono što je čuo od Omera radijAllahu anhu u društvu Poslanika sallAllahu alejhi we sellem.[28]
Smatram: Džabir je jedan od prenosilaca Temimove predaje, kao što to bilježi Ebu Davud u priči o Džessasi i Dedždžalu kao i Temim, potom Ibn Ebi Seleme kaže: U ovom hadisu ima nešto što nisam zapamtio. Džabir je svjedočio kako je Dedždžal Ibn Sajjad. Rekao sam mu: On je umro. Iako je umro. On je musliman, rekao sam. Iako je primio islam, reče. On je ušao u Medinu. Neka je i u Medinu ušao.[29]
Džabir je uporan u tvrdnji kako je Ibn Sajjad zapravo Dedždžal. Čak i nakon konstatacije kako je on primio islam, ušao u Medinu i umro. Spomenuli smo vjerodostojnu predaju od Džabira radijAllahu anhu: Umro je Ibn Sajjad na dan Harre.
Ibn Hadžer kaže: Zabilježio je Ebu Nuajm el Asbehani u djelu Tarihul Asbehan ono što podržava Ibn Sajjada kao Dedždžala. Tako navodi od Šubejl ibn Urza a on od Hasan ibn Abdurrahmana a on od svog oca da je rekao: Kad smo osvojili Asbehan između naše vojske i Židova je bile razdaljina koju smo mi prelazili. Došao sam do Židova koji su se igrali i veselili. Upitao sam jednog poznanika među njima o razlogu veselja. Reče: Naš kralj sa kojim ćemo pobijediti Arape nam dolazi. Prespavao sam kod poznanika na krovu, klanjao sabah, a kad se razvidnilo ugledah čovjeka kako tetura iz pravca vojnika. Čovjeka sa ukrasom na glavi oko kojeg Židovi igraju i vesele se. Pogledao sam bolje i vidio Ibn Sajjada. Ušao je u Medinu i nije se pojavio do dana današnjeg.[30]
Ibn Hadžer kaže: Ne može se uskladiti Džabirova predaja po kojoj je Ibn Sajjad umro na dan Harre sa predajom Hasan ibn Abdurrahmana zato što je osvajanje Asbehana bilo u doba Omera radijAllahu anhu kao što to bilježi Ebu Nuajm u svojoj Historiji, a između ubistva Omera radijAllahu anhu i bitke na Harri je oko četrdeset godina.
Moguće je sublimirati ove predaje time kako je Hasanov otac pričao o onome što je bilo poslije osvajanja Asbehana za ovaj vremenski period. Tako da odgovor: Kad smo osvojili Asbehan – bude prešućen, odnosno: Bio sam i hodao po Asbehanu pa se desila priča o Ibn Sajjadu. Tako se osvajanje Asbehana i dolazak Ibn Sajjada nisu desili u isto vrijeme.[31]
Šejhul islam Ibn Tejmije spominje kako je slučaj Ibn Sajjada bio nejasan pojedinim ashabima, kako je Resulullah sallAllahu alejhi we sellem bio suzdržan dok mu nije postalo jasno da on nije Dedždžal, nego jedan od gatara, sljedbenika šejtanovih. Zato mu je otišao da ga iskuša.[32]
Ibn Kesir kaže: Misli se na to kako Ibn Sajjad definitivno nije Dedždžal koji će se pojaviti na kraju vremena zbog hadisa Fatime bint Kajs koji je konačan sud o ovome.[33]
Ovo su neka od mišljenja učenih ljudi o Ibn Sajjadu. Ona su, kao što vidiš, međusobno oprečna, i svako od njih je utemeljeno svojim dokazom.
Stoga je Hafiz Ibn Hadžer trudeći se da pomiri različite hadise rekao: Najbliža mogućnost pomirenja između hadisa Temima i toga kako je Ibn Sajjad zapravo Dedždžal je ta da je stvarni Dedždžal onaj koga je Temim vidio okovanog. A Ibn Sajjad je šejtan u liku Dedždžala toga vremena koji se uputio prema Asbehanu tu se pritajio sa sebi sličnim do vremena koje je Allah odredio da se u njemu pojavi. Zbog velike zbrke oko toga Buharija je slijedio metod pretežnijeg mišljenja, spomenuo samo Džabirov hadis od Ibn Omera o Ibn Sajjadu a prešutio je i nije zabilježio hadis Fatime bint Kajs u Temimovoj predaji.[34]
Autor: Jusuf b. Abdullah b. Jusuf el-Vabil
Iz knjige: Predznaci Sudnjeg dana: mali – srednji – veliki
