UMMU VEREQA, radijallahu anha – ensarijka
(pobožna, skromna, učač Kur’ana, šehida)
Ona je Ummu Vereqa bint Abdullah b. Haris b. Uvejmir b. Nevfel.
Bila je poznata po svom nadimku koji je bio jedinstven i ona je jedina među ensarijkama imala nadimak Ummu Vereqa.
Među prvima je primila islam i dala prisegu na vjernost Resulu, savs. Njen život je sazrijevao u ljubavi prema Allahovoj knjizi, uživala je učeči kur’anske ajete danju i noću, tako da je u Medini postala poznata po svom i’badetu i svojoj pobožnosti. Pored velike pažnje koju je posvečivala prema Kur’anu kroz hifz i razmišljanje o svakom ajetu, prenijela je i jedan dio hadisa od Poslanika, saws. Ali ono po čemu je bila poznata jesu dvije stvari: izuzetno dobar učač Kur’ana i želja za šehadetom – pogibijom na Allahovom putu!
Neka se Allah smiluje Ebu Ne’imu el-Asbahaniju koji je u svome djelu „Hilijetu el-Evlija“ njenu biografiju započeo riječima:“Šehida i učač Kur’ana, Ummu Vereqa ensarijka, predvodila je vjernice muhadžirke u namazu, a Poslanik, savs, bi je redovno obilazi i posječuj“. (Hilijetu el-Evlija, 2/75)
Prenosi se od Abdurahmana b. Hilada, da je rekao:“Poslanik, savs, bi često posjeti Ummu Vereqa u njenoj kući pa joj je jedne prilike odredio mujezina posebno za nju a zatim joj naredio da bude imam ženama u svojoj kući. Kaže Abdurahman (prenosilac hadisa):’vidio sam mujezina Ummu Vereqa, bio je to veoma star čovjek“. (hadis je hasen – dobar a zabilježio ga je Ebu Davud u svome Sunenu, 2/592 i drugi)
Živjela je Ummu Vereqa sa svojom pobožnošću u Medini čuvajući granice Allahovog šeri’ata i predvodeći svoje sestre muhadžirke i ensarijke u namazu, dok nije Resul savs. pozvao na džihad. Da, pozvao je na nešto što se zove vječnost, nešto čija se ljepota ne može opisati dok se ne okusi, nešto što je Allah s.w.t. samo iskrenim obečao u njemu, a to je smrt poput uboda komarca i vječno uživanje…
Kada je Ummu Vereqa čula da Resul, savs, poziva za odlazak na Bedr, dotrčala je sa kraja grada obračajući se Poslaniku, savs, riječima:“Allahov poslaniče, dozvoli mi da krenem sa tobom u ovu bitku, mogu previjati ranjene, možda će me Allah počastiti šehadetom“! Resulullah, savs. joj odgovori:“Ostani u svojoj kući, Allah će te zaista počastiti šehadetom“! (hadis je hasen, Sunen Ebi
Davud, 2/591, Tabaqatu-l-kubra li Ibn S’ad 8/334)
Nakon ove Poslanikove izjave, prozvaše je u Medini „šehida“!
Poslušala je Ummu Vereqa Resula, savs, te ostala u kući čekajući da se ispuni ono što joj je Resul, savs, obečao…stalno je dovila i molila Allaha za stepen šehida, tako da je bila poznata u Medini po jačini želje za šehadetom pa su je svi zvali Šehida.
Istišhad Ummu Vereqa, r.a. i ostvarenje Poslanikovih riječi
Ummu Vereqa, r.a. i nakon Poslanikove, savs, smrti nije gubila nadu u Allahovu milost po pitanju onoga što joj je obečao Resul, savs. Prošao je hilafet i Ebu Bekra, r.a. a Ummu Vereqa, r.a. je strpljivo čekala. Nakon Ebu Bekra, r.a. došao je hilafet Omera b. Hattaba, r.a.
U kući Ummu Vereqe, r.a. bio je jedan rob i njena sluškinja, a Ummu Vereqa, r.a je obečala, kada preseli da će njih dvoje biti slobodni, to se zove „el-a’bd el-mudbir“ to jest da nakon smrti gospodara rob automatski postaje slobodan. Međutim ovo dvoje se pobojalo da će Ummu Vereqa dugo živjeti, pa su jedne noći dok je spavala stavili joj deku na lice u ugušili je, odnosno ubili.
Prvi koji je primjetio da nešto nije u redu, bio je emiru-l-mu’mine Omer Faruk, r.a. rekavši:“Tako mi Allaha sinoć nisam čuo učenje Kur’ana tetke Ummu Vereqa“! Pa je lično otišao do njene kuće i našao je mrtvu u jednom čošku. Izustio je samo:“Istinu je kazao Allah i Njegov poslanik“.
Zatim se popeo na minber te obavjestio narod šta se desilo, a onda je naredio da se njih dvoje dovedu. Priznali su svoje nedjelo, pa je Omer, r.a. naredio da se razapnu i bili su prvi koji su su razapeli u Medini.
Nakon toga Omer, r.a. je stalno ponavljao:“Istinu je rekao Resulullah kada bi nam govori:“Hajde da posjetimo Šehidu“!
Sva bogatstva duše si imala i osjetila: Kur’an, njegov hifz i učenje, namaz, iba’det, Poslanikova, savs ljubav prema tebi i kao vrhunac: šehadet! Blago tebi, neka ti je prijatan Džennet, henijjen leki ja Ummu Vereqa!!!
UMMU HARAM, RADIJALLAHU ANHA (ensarijka)
( šehida, žena šehida, majka šehida i sestra dvojice šehida)
Ona je Ummu Haram, kčerka Mulhana, a njegovo ime je Malik b. Halid b. Zejd b. Haram, ensarijka. Bila je tetka Enesa b. Malika, r.a. Ne zna se tačno njeno ime, ali je bila poznata po svom nadimku, Ummu Haram.
Ummu Haram, r.a. je među prvima ženama Medine izgovorila šehadet prije Hidžre, a nakon Poslanikovog, savs, dolaska dala mu prisegu na vjernost i pokazala svoju iskrenost i odanost prema islamu.
Njen prvi muž zvao se A’mr b. Kajs b. Zejd el-Ensari, učestvovao je u bitci na Bedru a preselio na Uhudu.
Njen drugi muž zvao se U’bade b. Samit b. Kajs el-Ensari el-Hazredži, oženio ju je U’bade b. Samit nakon pogibije A’mra b. Kajsa na Uhudu. U’bade, r.a. bio je jedan od onih koji su Resulu, savs, dali prisegu na vjernost na Akabi. Učestvovao je na Bedru i u svakoj bitci poslije Bedra. U’bade, r.a. podučavao je muslimane Kur’anu, a kada su muslimani osvojili Šam, Omer b. Hattab, r.a. šalje ga zajedno sa Mu’azom b. Džebelom i Ebu Derda, r.a. da stanovnike Šama podučavaju Kur’anu i propisima vjere. Umro je U’bade b. Samit, r.a. u 72. godini života, odnosno 34. godine po Hidžri.
Sinovi Ummu Haram, r.a. bili su:
– Kajs b. A’mr b. Kajs, r.a., učestvovao je na Bedru a preselio sa svojim ocem na Uhudu.
– Abdullah b. A’mr b. Kajs, r.a., bio je pobožan, klanjao je prema obadvije kible, družio se sa Poslanikom, savs, te prenio od njega.
– Muhammed b. U’bade b. Samit, r.a.
Ummu Haram, r.a. imala je dvojicu brače i jednu sestru i to:
– Haram b. Mulhan, učestvovao na Bedru i Uhudu. On je odnio Poslanikovo, savs, pismo Amiru b. Tufejlu poglavaru plemena Benu Amir, međutim pismo nije ni pogledao nego je napao Harama b. Malika te ga ubio, a ovaj se događaj zbio kod bunara M’aunet
Sulejm b. Mulhan, r.a., učestvovao sa bratom na Bedru i Uhudu, te zajedno sa njim poginuo u okršaju kod bunara M’uanet.
Ummu Sulejm bint Mulhan, majka Enesa b. Malika, r.a. bila je udata u džahilijetu za Malika b. En-Nadra, Enesovog oca a zvala se Rumejsa. Nakon što je Malik umro, zaprosio je Ebu Talha koji je tada bio mušrik pa je ona odbila. Jednog dana mu je rekla:“Vidiš kamen kojeg obožavaš, ne može ti naškoditi niti pomoči ili drvo koje ti izrade tesari, da li ti ono može pomoći“? Njene riječi su ga navele na razmišljanje te je povjerovao.
Kada je to Rumejsa čula, rekla mu je:“Udat ću se za tebe, ali neka mi mehr bude tvoj islam“, na što je i pristao. Kasnije je Ummu Sulejm, majka Enesa b. Malika, učestvovala sa Poslanikom, savs u nekim bitkama te prenijela od njega jedan broj hadisa. Poznat je njen slučaj kada je njoj i Ebu Talhi, r.a. dijete preselilo..pa mu nije odmah kazala…te je za njih Resul, savs, uputio dovu i blagoslovio ih..pa se rodio Abdullah. Kasnije se tom Abdullahu rodilo sedam (kod Buharije 9) sinova i svi su bili hafizi Kur’ana. (predaja je kod Buharije, Muslima, Ahmeda i Ibn S’ad u Tabaqat).
Mjesto Ummu Haram, r.a, kod Poslanika, savs.
Poslanik, savs, je kod Ummu Haram,r.a., jeo i spavao (qajlulu) kako je došlo u sahih predajama. Od Enesa b. Malika, r.a. se prenosi da je rekao:“Dolazio bi Resul, savs, kod Ummu Haram a bila je tada udata za U’badu b. Samita, i ona bi ga nahrani, zatim bi lezi a ona bi ga češkaj po glavi dok ne bi zaspao“. (Sahihu-l-Buhari).
Povodom ovoga, hafiz Ibn hadžer, rahimehullah je rekao:“Povodom ovoga neki od učenjaka su iznijeli svoj stav, kao što je Ibn Abdu-l-Ber koji je rekao:“Mislim da je Ummu Haram dojila Poslanika, savs ili njena sestra Ummu Sulejm, pa su njih dvije njemu postale ili majka po mlijeku ili tetka, pa je zbog toga kod nje slobodno spavao i ona ga je češkala po kosi“.
Dok je Ibn Dževzi rahimehullah rekao:“Čuo sm neke od učenjaka da su rekli:’Ummu Sulejm (sestra Ummu Haram) bila je sestra po mlijeku Poslanikovoj , savs, majci Amini bint Vehb“, i druga mišljenja koja je naveo Ibn Hadžer, a on je stava da je to posebna odlika Poslanika, savs. (Tehzibu-l-kemal, 35/339; El-Isti’ab, 4/193).
Takođe je Ummu Haram veliku pažnju posvečivala pamčenju i prenošenju hadisa od Poslanika, savs. Hafiz Ez-Zehebi rahimehullah je rekao:“Hadisi Ummu Haram nalaze se u svim zbirkama, osim u zbirci Imam Et-Tirmizija“. (Sijer e’alamu nubela, 2/316).
Od nje su hadis prenijeli: sin njene sestre Enes b. Malik, A’ta b. Jesar, U’mejr b. Esved, J’ala b. Šedad i drugi.
Sahabijka i ensarijka Ummu Haram, r.a. imala je jednu posebnu želju, a to je pogibija na Allahovom putu i postizanje onoga što je Allah, s.w.t. obečao šehidima od dobra.
Od Ummu Haram, r.a se prenosi da je rekla:“Spomenuo je Poslanik, savs, mudžahide koji se bore na moru, pa reče:’Utopljenik ima dvije nagrade šehida“. Pa sam rekla:“Allahov poslaniče, dovi da budem od njih“! Onda je Resul, savs, rekao:“Gospodaru molim te, učini je od njih“! (Sunen Ebu Davud, 2/434, hadis je sahih ali skračen).
Nakon Poslanikove, savs, smrti, došao je period pravednih halifa, a Ummu Haram, r.a. je strpljivo čekala ispunjenje Poslanikove, savs.dove.
Za vrijeme namjesništva (hilafeta) Osmana b. Affana, r.a. desila su se velika osvajanja, pa je tako došao na red i Kipar. Tačnije rečeno 27. god. po Hidžri, emiru-l-mu’minine Osman b. Affan, r.a. šalje Muaviju b. Ebi Sufjana, r.a, sa pomorskom flotom mudžahida, a među njima bila je Ummu Haram sa svojim mužem U’bade b. Samitom, r.a.
Od Ummu Haram se prenosi da je rekla:“Čula sam Poslanika, savs, da je rekao:“Prva vojska iz moga ummeta koja će se boriti na moru, osiguran im je Džennet“, veli Ummu Haram:’Allahov poslaniče, da li sam ja od njih“? Poslanik, saws, odgovori:“Da, ti ćeš biti od njih“, a zatim ponovo reče:“Prva vojska iz moga ummeta koji će se boriti za grad Konstantinopolis, oprošteno će im biti“. Pa sam ponovo upitala (znači Ummu Haram):“A da li ću ja biti od njih Poslaniče“? On odgovori:“Ne“! (Sahihu-l-Buhari).
Pa kad je Ummu Haram, r.a. silazila sa broda i popela se na svoju jahalicu, pala je sa nje i preselila i na taj način postigla šehadet na Allahovom putu.
Postigla si ono za čim si žudjela!
