PRVI MUSLIMANSKI ORUŽANI SUKOB SA NEPRIJATELJSKOM VOJSKOM
Povod bitke
Bitka na Bedru je značajan događaj za sve muslimane. Pobjeda muslimana na Bedru je pobjeda islama nad širkom. Povod ovom izravnom velikom sukobu, je bila mekanska karavana koju je sprovodio mušrički vođa Ebu Sufjan. Ona se vraćala iz Sirije za Mekku posle trgovačkih uspeha. Muhammed alejhi-sselam je saznao da karavana treba proći nedaleko od Medine te je poslao dvojicu ashaba kao izvidnicu da prate vijesti karavane.
Za taj zadatak Poslanik je zadužio Talhu ibn Abdullaha i Seid ibn Zejda. Karavana je bila stigla do malog mjestašca, koje se zvalo Havra’. Čim su to saznali, njih dvojica su požurili da obavjeste Muhammeda alejhi-sselam o tome.
Karavana se sastojala od hiljadu deva natovarenih trgovačkim blagom, čija je vrijednost iznosila oko pedeset hiljada zlatnih dinara. U obezbjeđenju te karavane bilo je angažovano oko četrdeset ljudi. To je bilo za muslimane nepropustiva šansa da se potpomognu i ojačaju ekonomski, vojno i politički, ukoliko bi se domogli te karavane. Muhammed alejhi-sselam je rekao vjernicima:»
Ovo je karavana koja nosi vaše imetke koje ste napustili u Mekki, prilikom vašeg protjerivanja iz vaših domova. Možda nam AIlah omogući da povratimo naša blaga.»
Svi su se rado odazvali ovom Poslanikovom pozivu. Niko nije slutio da će se odigrati nešto sasvim drugo. Nisu pretpostavljali da će doći do ostvarenja jednog drugog Allahovog obećanja datog Poslaniku Muhammedu alejhi-sselam Ono je najavljeno u ovom ajetu:»I KADA VAM JE ALLAH OBEĆAO DA ĆE VAŠA BITI JEDNA OD DVlJE SKUPINE, A VI STE VIŠE VOLJELI DA VAM PADNE ŠAKA ONA KOJA NIJE BILA NAORUŽANA. ALLAH JE HTIO DA RJEČIMA SVOJIM ISTINU UTVRDI I NEVJERNIKE U KORIJENU ISRIJEBI, (Sura Enfal 7 )
Mnogi su voljeli da su se domogli karavane i tako dođu do bogastva. Međutim desilo se nešto sasvim drugo. Došlo je do žestogog sukoba sa mušricima u kome su ih muslimani porazili. Ni protivnička strana nije računala da će se sukobiti sa muslimanima. Oni su samo bili izašli da obezbjede zaštitu prolaska karavane. Međutim Allah izvršava ono što On želi.
SASTAV I OPREMLJENOST ISLAMSKE VOJSKE
Muhammed alejhi-sselam je za ovaj pohod okupio 313, 314 ili 317 boraca. Ovo su različite predaje. Od toga je bilo 86 muhadžira, a ostalo su bile Ensarije. Posjedovali su samo dva konja. Jedan je bio Zubejra ibn Awama, a drugi Mikdada ibn Esveda. lmali su sa sobom i 70 deva.
Po trojica su jahali na jednoj devi putujući od Medine do Bedra. Muhammed alejhi-sselam je te prilike u Medini ovlastio kao zamjenu za namaz Ibn Umi Mektuma. Na samom početku putovanja Muhammed alejhi-sselam je vojsku podijelio u dva tabora:
1. Tabor muhadžira, na čije čelo je postavio Aliju ibn Ebi Taliba.
2. Tabor Ensarija, na čije čelo je postavio Sa'da ibn Muaza.
Kada je vođa mekanske karavane, Ebu Sufjan primjetio da se muslimani spremaju da napadnu njihovu karavanu, poslao je Mekkelijama pismo u kome ih je pozvao u pomoć. Po stizanju ove vijesti u Mekku, proglašena je opća mobilizacija. lsti dan spremila se ogromna vojska i uputila se u pravcu Medine. Svi kurejšijski prvaci su pošli u ovom pohodu osim Ebu Leheba, koji je ostao u Mekki. Glavnim zapovjedikom mušričke vojske postavljen je Ebu Džehl ibn Hišam. U sastavu mušričke vojske bilo je oko hiljadu boraca.
lmali su mnogo konja i deva. Svaki dan su za ishranu klali po deset deva. Na njihovom putu od Mekke do Medine desila se jedna zgoda koju je važno spomenuti. Odnekuda je među njihovim redovima procurila vijest kako se jedno arapsko pleme koje je s njima bilo u zavadi sprema da ih napadne. U tom slučaju Kurejšije se ne bi dobro osjećala.
To je djelovalo na vojsku. Njihov moral je poljuljan. U takvom jednom stanju dolazi im šejtan- lblis, u liku Surakate ibn Malika, koji im donosi radosnu vijest njegove podrške njima. A istinski Suraka ihn Malik je bio vođa tog plernena (Benu Kenane) koje je bilo u zavadi sa Kurejšijama.
Rekao im je:»Vi ste današnji pobjednici, nemate Šta izgubiti. Ja sam vam danas istinski savjetnik. «O ovom događaju i Kur'an govori. Šta će se dalje desiti vidjet ćemo kasnije. Posebno je interesantno ponašanje Iblisa u toku borbe.
U međuvremenu se desilo da je Ebu Sufjan uspio pobjeći sa karavanom i bio je van opasnosti. Javio se novim pismom svome narodu i rekao im: «Karavana je na bezbjednom, možete se sada vratiti kućama, blago je spašeno. «Ebu Džehl se nije složio sa ovim mišIjenjem. Htio je da odu do Bedra, da tamo borave tri dana, jedući, pijući i veseleći se.
Time je želio da ostala arapska plemena čuju za njihovu moć i hrabrost, kako bi im se još više povećao ugled na Arabijskom poluotoku. A posebno ako bi uspjeli da se obračunaju sa Muhammedom i njegovim pristalicama i u korijenu ih unište i sasjeku. Svi Ijudski proračuni su bili da bi ova velika , dobro opremljena vojska, morala pobijediti, jer na suprotnoj strani Zu imali daleko slabiju vojsku.
Ali ima nešto našto oni nisu računali. Potpuno su zanemarili Allahovu intervenciju i Njegovu podršku onima koji su na Njegovom putu.
Muhammed alejhi-sselam je sa svojom vojskom prije njih stigao do Bedra i zauzeo položaje. Na Bedru se na1azio jedan izvor vode, po kome se to područje i zove imenom Bedr. Muslimani su napravili liniju fronte, tako da izvor dođe iza njihovih leđa, kako neprijatelj ne bi mogao da dođe do vode. Ovaj strateški potez je veoma značajan u pustinjskim uslovima vođenja rata.
Tada je Muhammed alejhi-sselam izvjestio ashabe da će doći do velikog i žestokog okršaja. Bodrio je ashabe i brabrio govoreći im:
«Svaki koji danas padne kao šehid nagrada za to mu je džennet.»
Neki muslimani su počeli osjećati strah i bojazan od ovog sukoba. O tome je Allah dž. š. objavio ovaj ajet:
«TAKO JE BILO I ONDA KADA TE JE TVOJ GOSPODAR S PRAVOM IZ DOMA TVOGA IZVEO, TO JEDNOJ SKUPINI VJERNIKA NIKAKO NIJE BILO PO VOLJI. RASPRAVLJALI SU STOBOM O BORBI. I AKO IM JE BILO OČITO DA ĆE POBJEDITI, NEKIMA OD NJIH JE IZGLEDALO KAO DA SE NA OČI SVOJE U SMRT GONE.» (Sura Enfal 6 )
Te prilike se Božiji Poslanik ponovo obratio ashabirna. Želio je da vidi njihovo mišljenje i njihovu spremnost upuštanja u boj. Pokazaše se najhrabriji. Progovoriše Omer, Ebu Bekr i drugi:»Vodi nas Božiji Poslaniče, onako kako ti Allah naređuje, mi smo uz tebe. Mi ti ne kažemo kao što su rekli Izraelićani Musau alejhi-sselam :»ldi ti i tvoj Gospodar pa se borite, mi ćemo ovdje ostati. «Nego mi ti kažemo:»ldi ti i tvoj Gospodar pa se borite, i mi ćemo se svama boriti.«
Poslije ovakvih izjava smiri se Poslanikovo srce i iskaza zahvalnost Allahu dželle še’nuhu koji ga je podržao ovakvim Ijudima, te zatraži od Allaha za njih svako dobro.
Muhammed alejhi-sselam je kasnije prošetao po mjestu gdje će se odigrati borba i pokazivao je svojom rukom na neka mjesta i govorio:»Ovo je mjesto pogibije toga i toga, ovo toga i toga.» Nabrajao je poznata imena mušričkih vođa.
Nakon završetka bitke ispostavilo se tačno onako kako je Božiji Poslanik rekao.
Poslije toga je Allah dželle še’nuhu dao da padne kiša koja je osvježila borce i očistila ih. O tome je objavljen sljedeći ajet:»Kada je On učinio da se radi sigurnosti svoje u san zavedete i s neba vam kišu spustio da bi vas njome očistio da bi vas od Šejtanovog uznemiravanja odstranio i da bi vam srca vaša jačim učinio i njome korake učvrstio. «(Enfal 11)
Dvije vojske su bile suočene jedna naspram druge. Božiji Poslanik je uputio Allahu dželle še'nuhu sljedeću dovu:»Moj Gospodaru ako dopustiš da se uništi ova skupina vjernika neće više biti niko ko će Tebe obožavati na Zemlji. « Allah dželle še’nuhu je objavio Poslaniku da su oni danas pobjednici i da će ih Allah podržati slanjem svoje specijalne vojske. O tome Kur ‘an kaže:»I KADA STE OD GOSPODARA SVOGA POMOĆ ZATRAŽILI, ON VAM SE ODAZVAO: «POSLAĆU VAM U POMOĆ HILJADU MELEKA KOJI ĆE JEDNI ZA DRUGIMA DOLAZITI»(Sura Enfal 9)
Kod starih arapa je bio običaj da se prije sukoba dviju zaraćenih strana obavi natjecanje među najhrabrijim predstavnicima. Mekkanski mušrici su isturili svoja tri predstavnika dobrovoljca. Sva trojica su bila iz jedne porodice: Utbe i Šejbe ibn Rebia i Velid ibn Utbe. Na suprotnoj strani bila su izašla tri dobrovoljca, medinelije – ensarije:
Abdullah ibn Revaha, Afv i Muaviz sinovi Harisa. Međutim Kurejšije su protestirali i rekli su:»O Muhammede, mi se ne želimo boriti sa ensarijama, želimo nekoga od Mekkelija, koji su našeg roda, radi vas smo i došli.»Na to je Muhammed alejhi-selam rekao:»lzađite Ubejda ibn Haris, Hamza i Alija!»Kada su vidjeli Kurejšije ko im je izašao rekli su:»Sada smo zadovoljni.»
Ubejdetu je bio protivnik Utbe ibn Rebia, Hamzi je bio protivnik Šejbe a Aliji Velid. Borci su se uputili jedni prema drugima.
Što se tiče Hamzinog i Alijinog protivnnika ne potraja puno kako padoše pod udarcima njihovih sabalja. Prosu se Utbetova i Šejbetova krv. Muslimani ovo popratiše povicima Allahu ekber, Allahu ekber! !Što se tiče Ubejdeta, on samo rani svoga protivnika na što mu ovaj uzvrati. Međutim u pomoć mu priskočiše Hamza i Alija i treći mušrički borac pade žrtvom. Ubejda je peti dan poslije ove borbe podlegao ranama.
Tako završetak ovog početnog natjecanja bude koban početak borbe za Kurejšije. To se i te kako odrazi na moral njihove vojske. Njihova sigurnost u sebe bude uveliko poljuljana.
I otpoče žestoki sukob. Muslimani su se branili. Mušričke glave su padale. Muslimani uzvikuju Ehad, Ehad (Bog Je jedan. )
Muhamed alejhi –selam zatim prouči ovaj ajet: »BIĆE PORAŽENA SKUPINA I OKRENIĆE SE U BJEKSTVO. «(54: 45 ) Onda je uzeo šaku zemljine prašine i bacio je na neprijateljsku vojsku. Svakog mušrika je neka praška stigla, nekoga u oči, nekoga u usta a nekoga u nos. Allah dželle še’nuhu je i o tome objavio ajet:»NlSl TI BACIO KADA SI BACIO NEGO JE ALLAH BACIO. «(8 :18 ) Nasta opća zbrka u redovima nevjernika.
Muhammed alejhi-sselam iz sveg grla poviče ashabima:»Tako mi onoga u čijoj je ruci Muhammedov život, nema ni jednog od vas koji se bude borio hrabro sa imanom i strpljivošću a da ga Allah dželle še’nuhu neće uvesti u džennet, požurite džennetu čije prostranstvo nadilazi nebesa i zemlju. «Umejr ibn HiŠam reče na ove riječi:»Beh, beh. «Božiji Poslanik ga upita, zašto govori beh, beh?
On mu reče:»O Božiji Poslaniče:»lz želje da budern od njih. «Muhammed alejhi-sselam mu reče:»Ti si od njih. «On baci hurme koje je imao u ruci i reče:»Ako budem živio koliko rni treba da pojedem ove hurme, pa to je predug život.« Baci ih i upusti se u borbu. Sa zanosom se je borio dok ne pade kao šehid.
U boju se posebno istakao Hazreti Hamza. Kuda je on nailazio glave su padale. Čistio je put oko sebe i desno i lijevo. lmao je crveni ogrtač. lzgledao je kako ga neki porediše kao razjareni bik. Mušrici su padali. Jedni su bježali, drugi se sakrivali.
Ebu Džehl je dozivao svoja božanstva, Lata i Uzata, koji mu se, međutim ne odazvaše. Svima je sada bilo jasno da je ovo crni dan za njih. Ashabi su pričali:»Mnogi mušrici su padali mrtvi prije nego ih musliman dotakne sabljom ili kopljem, što je bio znak da ih meleki ubijaju.
IBLIS SE POVLAČI SA POPRIŠTA BORBE
Vidjevši šta se dešava sa mušricima i šta se sprema i vidjevši kako se meleki u safovima spuštaju sa nebesa, Iblis se počeo povlačiti i spremati da bježi. Ranije smo spomenuli da je on izašao u ovaj pohod u liku Surakate ibn Malika, poglavara plemena Benu Kenaneta. Sve do ovoga momenta je bio sa njima u pratnji.
Mušrici su ga primjetili kako se povlači, još misleći da je to Suraka ibn Malik. Pitaše ga: «Gdje ćeš ti, zar nam nisi obećao da ćeš biti sa nama i da ćeš nam pomoći?» On im reče:»Ja vidim nešto što vi ne vidite, ja se bojim Allaha, Allah žestoko kažnjava. «Zatim se dade u bjekstvo u pravcu mora. Stigao je do obale i bacio se u njega. O ovome detalju su objavljeni ajeti. Mušrici su u čudu za njim gledali i tek im sada nije bilo ništa jasno.
Što se tiče Ebu Džehla, on je bio okružen svojim tjelobraniteljima, koji su ga brižno čuvali da mu se šta ne desi. Međutim, dvojica mladića, po srodstv
u braća iz redova ensarija uzeše sebi u zadatak da se osvete Ebu Džehlu. Zaputili su se mjestu gdje se on nalazio. Hrabro su se borili i stvarno uspješe u akciji. Jedan od njih je ispričao:»Približio sam se Ebu Džehlu i snažno ga udario sabljom po nogama. Obje noge sam mu presjekao. Njegova krv me polila.
Vidjevši njegov sin Ikrime, šta se dogodi, i da mu je otac u opasnosti, priskočio muje u pomoć i snažno me udario sabljom po ruci, tako daje moja ruka ostala da visi samo na koži. Moj brat je prišao u pomoć i udario Ebu Džehla smrtonosnim udarcem.
Kada se završila bitka, Muhammed alejhi-sselam je pitao:»Šta je bilo sa Ebu Džehlom?»U tom momentu se pojavio Ibn Mesud vukući Ebu Džehlovu glavu, koju je prethodno odsjekao i svezao je užetom za njegove uši. Pripovjeda se da je Ebu Džehl imao veliku glavu, koju eto Ibn Mesud nije mogao nositi. Muhammed alejhi-sselam je rekao: »Ovo je Faraon moga ummeta.«
U ovoj bici je poginulo 14 muslimana. Za stradale na protivničkoj strani se ne zna broj. Oko sedamdeset ih je zarob1jeno. Ostali su se razbježali. Među poginulim su uglavnom bili kurejšijski prvaci, starješine i uglednici. Do ovog sukoba je došlo sedamnaestog dana mjeseca Ramazana.
Muhammed alejhi-sselam je naredio da se tjela poginulih mušrika bace u dno jednog presušjelog izvora. Stao je iznad njih i počeo ih dozivati imenima:»O Fulan ibn Fulan, lakše vam je bilo da ste se pokorili Allahu i Njegovom Poslaniku!Mi srno našli da je istina ono
Što nam je obećao naš Gospodar, pa jeste li vi našli da je istina ono što je obećao Gospodar svjetova. !?»Omer ibn Hattab teda reče:»O Allahov Poslaniče, to su tijela bez duša, oni te ne čuju!»Na to odgovori Muhamed alejhi-sselam :»Tako mi Allaha, vi sada ništa bolje ne čujete ovaj moj govor upućen njima od njih samih samo što oni ne mogu odgovoriti.
Tako Muslimani doživješe veliku radost i uspjeh. Ostaje na sve generacije da se sjećaju ovih časnih momenata, koji su brižno sačuvani od zaborava. Neka je Allahova milost na 14 šehida Bedra.
